Izvor: Politika, 17.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zla država i neoliberalna mačka
Više od jedne decenije ekonomisti u Srbiji dele se na „neoliberale“, pobornike slobodnog delovanja tržišta i strogo ograničene uloge države u ekonomiji, i pobornike državnog intervencionizma. U Akademiji ekonomskih nauka juče su predstavnici ove dve škole srpske ekonomske misli prvi put razgovarali o tome da li je naša nezavidna ekonomska situacija posledica još nedovoljnih ekonomskih sloboda i nedovršenog pravnog sistema, ili neodmerene liberalizacije, pogrešne ekonomske politike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i stihije nastale povlačenjem države iz ekonomske svere.
Polemika je, kako se priželjkivalo, trebalo da doprinese da se utvrde zablude i da se koriguju ekstremna uverenja. Ne može se tvrditi da je taj cilj postignut, ali je sigurno da je „vreme samo jedne knjige“ prošlost i da je možda napravljen prvi korak ka boljoj ekonomskoj politici.
Prema rečima Ljubomira Madžara, neke njegove kolege od države očekuju nemoguće, „da nas izvede iz zla u koje nas je dovela“. A on smatra da je država, zapravo, opasno zlo i da ona u Srbiji ne može da bude bolja, okrenuta opštem dobru i opštim interesima. Za Madžara je država destruktivna sila, mehanizam koji iz privrede i od stanovništva bezobzirno isisava životne sokove. I zbog toga bi najviši društveni prioritet trebalo da bude izgradnja što efikasnijih mehanizama kontrole na državom. Jer, ona često može da podivlja, što često i čini.
I dok antiliberali za naše i ekonomske nedaće širom sveta okrivljuju MMF i Vašingtonski konsenzus, koji nalaže liberalizaciju, privatizaciju i stabilnost, Madžar smatra da je reč samo o spisku recepata za uredno i disciplinovano vođenje ekonomske politike i pita „ko pri zdravoj pameti može da bude protiv toga“.
Đorđe Đukić je mišljenja da je izostala neophodna državna regulativa finansijskog sistema uzročnik poslednje finansijske krize i da ostaje pitanje gde je tržište efikasnije od države i obrnuto, kao da je kod nas tržište manipulisano.
Za Mlađena Kovačevića nema sumnje da je neoliberalizam doživeo krah i da je uzročnik aktuelne svetske ekonomske krize. Ovu svoju tvrdnju je potkrepio citatima nekoliko perjanica neoliberalizma koji su priznali svoje zablude. On je rekao da tajna uspešnosti nacionalne ekonomije nije vlasništvo, već konkurencija, uz opasku da ni jedna zemlja koja je poslednjih decenija ostvarivala visoke stope ekonomskog rasta nije prihvatila neoliberalizam.
MMF nije „međunarodni agent neoliberalizma“ za Borisa Begovića i promoter ekonomskih sloboda, jer mnoge zemlje koje imaju aranžman sa ovom finansijskom organizacijom ne primenjuju liberalan režim spoljne trgovine. Bez politike MMF-a u nekim zemljama istočne Evrope došlo bi do ekonomske katastrofe, a zahvaljujući njoj u protekloj deceniji Poljska je ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda od 60, a Mađarska od 25 procenata.
Na tvrdnju Miloša Sekulovića da „neoliberalna mačka više ne lovi miševe, ili to ne čini dovoljno dobro“, Madžar je dodao opasku da je to zato jer „ne da država“.
Za Danijela Cvjetićanina „mi smo na početku borbe za ekonomske slobode“. Uzroke sadašnjeg stanja srpske ekonomije, tvrdi Cvjetićanin, treba tražiti u primenjivanom „neokolinijalnom ekonomskom modelu”.
Jovan Dušanić je mišljenja da je jučerašnja rasprava zakasnila deset godina, jer je danas jasno da se neoliberalizam pokazao neuspešnim i pogubnim. Božidar Drašković smatra da ostaje dilema da li je privatno baš uvek ekonomski uspešnije, ali je siguran da nije uvek i socijalno efikasno.
Danica Popović smatra da takva dilema ne postoji, jer su ekonomija i socijalna odgovornost nespojive. Po njenom mišljenju, ekonomija ne poznaje kategoriju pravičnosti.
A. Mikavica
objavljeno: 18.06.2011
