Izvor: B92, 26.Apr.2010, 05:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Životni standard u slobodnom padu
Beograd -- Prosečna plata je u februaru 2010. bila manja nego u septembru 2008. Prosečni građanin je za ovih godinu i po dana "zaradio" mesečni "minus" od čak 103 evra!
Potrošačka korpa, međutim, nije išla u rikverc. U septembru 2008. prosečnoj plati je nedostajalo 93 dinara da podmiri podjednako prosečnu korpu za četvoročlanu porodicu. Prema poslednjem merenju statistike iz februara ove godine, za pokriće potrošačke korpe trebalo je 1,12 prosečnih plata - naspram >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sume od 32.336 dinara stoje izdaci od 36.196 dinara.
Od septembra 2008. do septembra 2009. cene na malo porasle su za 9,5 odsto. Februar ove godine je od proseka za prošlu „jači" za 4,5 odsto. Manja kupovna moć, koju na svojoj koži oseća svaki građanin Srbije, vidi se i u analizama agencije za tržišna istraživanja GFK.
Savski venac kao tri Bojnika
Najveća kupovna moć je, kako pokazuju podaci GFK, u dve beogradske opštine. Prosečan građanin Savskog venca i Starog grada na raspolaganju godišnje ima 4.624 evra za trošenje. Na suprotnom kraju lestvice su građani Bojnika - 1.342 evra. Blace je nešto bolje - tamo građanin može da potroši 1.524 evra godišnje.
Pad je, kažu u ovoj agenciji, pečeo da se oseća već u proleće 2008. godine, kada je zbog izbora nastao vakuum u privredi. Drugi pad se desio u proleće 2009, kada nas je talas svetske ekonomske krize, ma koliko ga nadležni ignorisali, uveliko zahvatio. Sve više je ljudi ostajalo bez posla, a cene su rasle.
"Jedan od ključnih pokazatelja je indeks kupovne moći, koji se za svaku zemlju pravi na osnovu više relevantnih pokazatelja i koji uzima u obzir i paritet cena", objašnjava Goran Tintor, direktor istraživanja potrošača u GFK.
On kaže da je "prema ovom indeksu, koji se pravi za više od 40 zemalja u Evropi, Srbija jedna od dve zemlje koje su osetile pad kupovne moći još 2008. godine. Sve ostale tada su zabeležile porast. U Srbiji je 2008. godine, jednostavnim rečnikom govoreći, svaki građanin godišnje imao 3.080 evra na raspolaganju za potrošnju, uključujući sva moguća primanja. Godinu dana ranije taj iznos je bio 3.227 evra. Srbija je u 2008. bila na 33. mestu u Evropi".
Iza nas su u tom momentu bile Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Belorusija, Albanija, Ukrajina i Moldavija. Pad se nastavio i u 2009. Te godine je i među Evropljanima bilo više onih koji su osetili da imaju manje novca za trošenje. Srbija se i ovog puta našla među njima.
"Prošle godine smo na raspolaganju imali 2.933 evra, što je dodatnih skoro pet odsto manje u odnosu na 2008, dok je u odnosu na 2007. godinu to pad od devet odsto. Sada smo 34. u Evropi. U međuvremenu su nas pretekli Crnogorci, a skroz su nam se približili Bugari. Dakle, na kraju 2010. možemo očekivati 35. poziciju", dodaje Tintor.
Tako nimalo ne iznenađuje što trgovci beleže sve manje pazare. U februaru su građani, pokazuje statistika, kupovali za deset odsto manje nego lane, kada je kriza bila u jeku. Potrošači se odriču luksuza, biraju samo najneophodnije i najjeftinije namirnice.
Pad standarda pogoršava rast nezaposlenosti
Sve ove analize imaju smisla ako se pretpostavi da većina građana radi. Krizna godina, međutim, bez posla je ostavila rekordan broj ljudi. U septembru 2008. skoro dva miliona građana Srbije je bilo u radnom odnosu - 1.993.575. Nacionalna služba za zapošljavanje još nije iznela podatke za februar ove godine, ali su i oni iz januara dovoljno zastrašujući. Posao je imao 1.850.871 građanin. Bez radne knjižice je ostalo čak 142.704 radnika!
"Statistički podaci pokazuju da su prošle godine najbolje prošli penzioneri", kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija, i objašnjava da su oni "zbog prošlogodišnjeg povećanja penzija imali najveći rast prihoda. To se vidi i po situaciji u opštinama koje uglavnom naseljava staro stanovništvo. Oni imaju veći rast prihoda od onih u kojima je više zaposlenih. Odskaču Novi Sad i Beograd, ali zato nema velikih regionalnih razlika između Vranja i Subotice".
Sve više ljudi preživljava od socijalne pomoći
Statistika koliko otkriva, toliko i skriva, pa kada se uporedi februar ove godine sa istim mesecom lane, prosečne zarade su porasle, doduše, za skromnih 3,5 odsto. U februaru ove godine srpski prosek je bio 32.336 dinara, a godinu ranije - 31.121 dinar. Preračunato u evre, zaposleni je ove godine primio svega jedan evro manje nego lane - 329 evra. Cene na malo su, međutim, od marta prošle do marta ove godine skočile za 7,4 odsto, a troškovi života za 4,4 odsto.
Nije lako proći uzak cenzus koji vodi do prava na socijalnu pomoć. Za godinu dana, međutim, skoro devet odsto više stanovnika Srbije „kvalifikovalo" se za pomoć države. U martu 2010. na evidenciji centara za socijalni rad bilo je 69.756 porodica sa ukupno 177.317 članova.
"U martu prošle godine materijalno obezbeđenje je primalo 63.835 porodica sa ukupno 162.636 članova. To je povećanje od oko devet odsto", objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.
On kaže da, "kada se uzme u obzir da se od 2008. do 2009. broj korisnika povećao za sedam odsto, ovo nije značajno uvećanje. Izdvajanja su se istovremeno uvećala za 13,7 odsto. To je delimično rezultat usklađivanja sa rastom troškova života, a delimično pokazatelj i porasta višečlanih domaćinstava koja ostvaruju ovo pravo".
Najugroženijim domaćinstvima u Srbiji mesečno stiže pomoć države od 6.000 do 10.000 dinara. Višestruko manje od minimalne potrošačke korpe.
Poskupljenja enegrenata otežavaju život
Cene goriva su skakale, pa padale, i tako ukrug. U februaru prošle godine litar bezolovnog je koštao 88 dinara, a dizela 78,90 dinara. Pre mesec i po dana najviša dozvoljena cena za litar bezolovnog je bila 111, a evrodizela - 110 dinara.
Iako mu je plata za godinu dana porasla, vozač je za prosečnu zaradu prošle godine mogao da kupi - 353 litra bezolovnog i 394 litra dizela. Ovog februara je za prosečnu platu mogao da natoči 291 litar bezolovnog i 293 litra evrodizela.
Građani Srbije, u periodu dok im zarade miruju ili uzmiču, plaćaju i skuplju električnu energiju. Za nešto više od godinu i po dana cenovnici su dva puta menjani. Prvi put u avgustu 2008. godine, a zatim i prošlog meseca. Kada se sve sabere, računi su oko 11,5 odsto viši.
Tokom prošle godine cene komunalnih usluga su mahom mirovale. Udar na džep, međutim, većina građana je doživela baš tokom septembra 2008. godine. Stavke sa zajedničkog računa su u proseku poskupele za osam odsto. U realnosti, međutim, računica izgleda drugačije. Primera radi, račun „Infostana" za stan od 80 kvadrata u Beogradu je pre poskupljenja iznosio 5.500 dinara, a danas - 7.500 dinara.
