Izvor: B92, 29.Sep.2012, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život skuplji i do 20 odsto
Beograd -- Hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje, naftni derivati i gradski prevoz u Beogradu od oktobra će poskupeti i do 20 procenata.
Gost vesti B92 Stipe Lovreta profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je moguće da ipak neće svi trgovci podizati cene upravo zbog tržišta.
Prema njegovim rečima, najavljena poskupljenja su nerealna.
"Kao čovek koji se bavi tržištem, poručio bi svima da ne dižu olako cene, jer neće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imati kome da prodaju robu", kaže za B92 Lovreta.
"To je apsolutno nenormalno, trend u svetu jeste da hrana poskupljuje, ali to svako ne daje nijedan razlog za ovako drastična poskupljenja"
Prema njegovim rečima, Srbija danas ima dovoljne količine mleka, mesa, šećera i ulja i ne sme se dozvoliti ovakva situacija.
Pofesor Lovreta bio je protiv zamrzavanja marži. Jer, kako kaže "Vi ne možete socijalnu politiku zamrzavati preko preduzeća. Ja sam davno upozoravao da će posledica toga biti poskupljenja. Svako uplitanje administracije na tržište je pogubno"".
"Sigurno je da se u kalkulacijama ne treba ugrađivati sa 20 posto. na kraju krajeva i cene nafte i goriva se menjaju u zavisnosti od cena na svetskom tržištu. Ja bih preporučio da nisku produktivnost, neorganizovanost, u domenu naše proizvodnje pa i trgovine apsolutno ne prebacujemo kroz puke kalkulacije u finalne cene".
Mleko i mlečni proizvodi od oktobra će poskupeti između dva i četiri odsto, meso će biti skuplje za najmanje tri odsto , šećer za 5 odsto, a litar ulja koštaće između devet i 16 odsto više nego danas. Bezalkoholna pića poskupeće za 4,5 odsto, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto. A paklica cigareta biće skuplja za 20 dinara.
Hrana i komunalije "pojedu" više od 60 odsto zarade
Prosečno domaćinstvo u Srbiji za troškove ishrane i komunalija trenutno izdvaja više od 60 odsto mesečnih primanja, a do kraja godine zbog stalnih poskupljenja za hranu ćemo izdvajati još više od ionako malog kućnog budžeta, ocenjuju stručnjaci.
Ekonomski analitičar Saša Đogović rekao je za Tanjug da opadanje životnog standarda nije novost, ali da zabrinjavaju negativne tendencije u kretanju kupovne moći stanovništva koje se ogledaju kroz poskupljenje poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
Đogović je mišljenja da je suša samo delimično uticala na rast cena hrane već je tome, kako je rekao, doprinela ranija nekonzistentna poljoprivredna politika, netransformisan javni sektor, ali i monopolsko kartelske strukture na našem tržištu.
On tvrdi da hrana u Srbiji može biti jeftinija, ali su potrebna dodatna ulaganja u poljoprivredu, povećanje agrarnog budžeta, investicije u sisteme za navodnjavanje pri čemu bi nam suša čak i dobro došla jer bi uz povećane cene hrane na svetskom tržištu, mogli zaraditi od izvoza tih proizvoda, a imati stabilnije i niže cene na domaćem tržištu.
On je napomenuo da za hranu trenutno izdvajamo oko 44 odsto primanja i ako se tome dobaju troškovi struje, grejanja, prevoza i drugih komunalija to prelazi 60 odsto raspoloživih primanja.
Na spisak oktobarskih poskupljenja treba dodati grejanje. Za razliku od Šapčana, koji grejanje plaćaju onoliko koliko su potrošili, svi drugi koji se greju preko toplana, odmah na početku grejne sezone mogu da računaju na nove cene.
"Cene grejanja su u nadležnostima lokalnih samouprava, neki su pratili rast cena energenata a neki nažalost nisu, zato imate situaciju da je u određenim gradovima to čak 30 ili 40 procenata", kaže za B92 Dejan Stojanović, predsednik Udruženja toplana Srbije.
"Vi ne možete imati paniku pred svaku grejnu sezonu niti da potpuno odahnete u aprilu ili maju kada se to završi. To nije normalno stanje stvari i prosto je važno da definišete nadležnosti toplana, da se definiše njihova rehabilitacija i da se pošto se uglavnom komentariše da su cene visoke, da se definišu mehanizmi socijalne zaštite za one potrošače koji zaista ne mogu da plate ekonomsku cenu".
Pored skupljeg grejanja Beograđane od prvog oktobra očekuje i skuplji prevoz. Jedna vožnja za 70 dinara i mesečna karta za zaposlene preko 3.000 retko koga ostavljaju ravnodušnim.
Zvanična statistika procenjuje da samo potrošačka korpa prosečnu porodicu košta nešto malo više od 55 hiljada dinara. Centar za zaštitu potrošača izračunao je da realna potrošačka korpa iznosi 110.000 dinara.
.jpg)
