Izvor: Politika, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život sa 320 dinara na dan
Građanin koji prima minimalac jede samo hleb, mleko i jeftinu salamu, bojler retko uključi, a veš-mašinu nema Portret građanina koji mesec pregura na minimalcu, slikan četkicom ekonomista i trgovaca, izgleda otprilike ovako: za doručak ručak i večeru isti meni: hleb, mleko i neka jeftina salama ili nešto povrća. Živi u sobici od nekoliko kvadrata, štedi struju, bojler retko pali, veš pere na ruke i troši malo vode. Ostale izdatke – nema. Stručnjaci ocenjuju da je minimalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena rada u prvih šest meseci ove godine, koja prema podacima Ministarstva za rad iznosi 9.570 dinara, više socijalna pomoć nego plata. Dodaju i to da je jasno da se od ove sume, bez dodatnih prihoda, ne može živeti.
To znači da sa ovakvom zaradom potrošač dnevno na raspolaganju ima oko 320 dinara. Trgovci objašnjavaju da čak i ako potrošači sebi priušte "luksuz" i celu sumu potroše na hranu, jedva da mogu do kase da donesu hleb, mleko i povrće ili delikates. Za meso na ovakvoj trpezi nema mesta, objašnjavaju. Nismo mogli da dobijemo podatak koliki procenat kupaca zaista i napravi ovoliki "ceh" u supermarketu, ali je potpuno izvesno da je minimalna zarada nedovoljna i za najminimalniju potrošačku korpu koja, prema podacima Ministarstva trgovine, vredi oko 13.000 dinara. Ipak u ovom ministarstvu upozoravaju da ove dve brojke ne treba međusobno upoređivati, jer merenje potrošačke korpe ne znači da je ono što se u njoj nalazi dovoljno za preživljavanje. To je, objašnjavaju nadležni, samo jedan od načina merenja životnog standarda.
Doktor Vladana Hamović, iz Instituta za ekonomiju poljoprivrede, iskreno priznaje da ne zna kako neko sa takvim primanjima može da preživi mesec.
– To samo ti ljudi znaju. U strukturi prosečne plate koja je, ne računajući decembar, iznosila oko 300 evra, čak 40 odsto, prema nekim istraživanjima, troši se na hranu. Još 26 odsto "odlazi" na komunalije, dok je za saobraćajne usluge mesečno potrebno izdvojiti 12-13 odsto plate. Veliko je pitanje da li se uopšte ovakva metodologija može primeniti i na minimalac. U tom slučaju, verovatno je da se dobar deo zarade troši na račune, dok za ostale troškove, ljudi budžet dopunjavaju radeći u "sivoj zoni" – objasnila je Hamovićeva i dodala da to što je u odnosu na prošlu godinu ova brojka povećana za 12,24 odsto ne znači da se i sa 9.000 dinara može preživeti.
Računica pokazuje da kada bi se pomenuta metodologija primenila na zaradu od 9.570 dinara, onda to znači da bi za hranu mesečno moglo da se izdvoji najviše 3.900 dinara, a za komunalije oko 2.500, što na dnevnom nivou iznosi samo 130 dinara za hranu i oko 80 dinara za račune. Nažalost, ne postoji matematička formula koja bi pokazala kako se sa ovim novcem može opstati. Čak i kada bi se isključili svi ostali troškovi i na ovu sumu dodalo i preostalih 34 odsto minimalca, ova računica i dalje bi ostala jednačina sa više nepoznatih. Za žitelje čak desetak gradova u Srbiji čija je prosečna plata manja od 10.000 ova nepoznanica je realnost. Čak i u decembru, kada je prosečna neto zarada, zbog isplate regresa, iznosila 28.267 dinara, u Beloj Palanci se, recimo, mesečno preživljavalo sa prosečno 9.819 dinara.
A. Nikolić
[objavljeno: 25.01.2007.]
.jpg)
