Izvor: Politika, 01.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žito pojeftinjuje, ali ne i hleb
Brašno, trgovačka marža i PDV imaju najveće učešće u sadašnjoj maloprodajnoj ceni od 38,5 dinara. – Povika na energente, a oni učestvuju sa 2,6 dinara u ceni ili 6,7 odsto
Kada se dogodi da pšenica kao kod nas u poslednjih mesec dana drastično pojevtini, neminovno se postavi pitanje da li bi nadole mogla da ide i cena hleba. Žitu je cena na opšte razočarenje ratara pala na 14 dinara po kilogramu, a najprodavanija vekna u Srbiji i dalje se „drži” na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 38,5 dinara.
Ovakvo razmišljanje je sasvim logično s obzirom na to da i cena brašna ide polako, ali sigurno nadole. Sirovina za osnovnu životnu namirnicu sada košta od 22 do 26 dinara po kilogramu, a maksimum koji je brašno bilo dostiglo početkom ove godine jeste 33 dinara po kilogramu.
Cena brašna u maloprodaji je još zadržana na ranijem, visokom nivou od 45 pa do 55 dinara po kilogramu. Stručnjaci kažu da je to zato što je to brašno samleveno od skupe pšenice lanjskog roda koja je u proseku plaćana 20 dinara po kilogramu i da se tek od septembra, kad nova pšenica „sazri”, može očekivati i pad cene takozvanog jednokilogramskog pakovanja.
Na pitanje da li hleb može da pojevtini, pekari gotovo uglas odgovaraju da tako nešto nije moguće. Pozivaju se na stalni rast cena energenata, od juče i struje, pa tako proizlazi da je brašno sve sporedniji činilac u maloprodajnoj ceni hleba. Oni sa dužim pamćenjem, inače, ne pamte da je ikada posle pojevtinjenja pšenice i brašna usledilo i pojevtinjenje hleba.
Direktor najveće beogradske pekare, sada udruženih „BPI” i „Klasa”, Momir Lazić kaže da hleb sigurno neće pojevtiniti. Niže cene moguće su, eventualno, kod malih pekara u unutrašnjosti koji imaju malo zaposlenih i niže troškove proizvodnje.
– Rast cena drugih inputa „okupirao” je prostor za eventualno sniženje. Gorivo sedam puta poskupljuje, a jednom pojeftinjuje, a sada je nanovo poskupela i struja. Najavljeno je i poskupljenje gasa. Uvek je povika na nas pekare, a potpuno se zanemaruje da je naša proizvođačka cena samo 28 dinara, a ostatak u maloprodajnoj ceni je PDV od osam odsto i rabat trgovaca od čak 20 odsto. Na naš teret pada i povraćaj neprodate robe na koji plaćamo iznos od pet-šest odsto – kaže Lazić i dodaje da lanjsko poskupljenje hleba nije bilo onoliko koliko je trebalo prema ceni svih inputa zbog niske kupovne moći potrošača.
U udruženju „Žitovojvodina” kažu da struktura maloprodajne cene hleba šest velikih industrijskih pekara pokazuje da brašno i trgovačka marža imaju najveće učešće u maloprodajnoj ceni. Trošak brašna, i to za 370 grama koliko ide u veknu od pola kilograma, prema ceni ove sirovine na dan 1. jula ove godine bio je 11 dinara ili 28,4 odsto. Trgovci po vekni uzimaju 7,86 dinara, što je 28,4 odsto maloprodajne cene. Zbog PDV-a od osam odsto hleb je skuplji 2,67 dinara ili gotovo sedam dinara po vekni.
Na troškove energije – struje, gasa, dizela je najveća povika, a oni u vekni hleba učestvuju sa 2,6 dinara, što je 6,7 odsto maloprodajne cene. Troškovi bruto zarada su četiri dinara ili 10 odsto, opšti zajednički troškovi su 2,5 dinara po vekni ili 6,5 odsto, a troškovi amortizacije su 1,26 dinara ili 3,28 odsto maloprodajne cene.
Troškovi prevoza su 2,66 dinara po vekni ili 6,9 odsto, a troškovi povraćaja neprodate robe su 1,16 dinara ili tri odsto.
J. Rabrenović
[objavljeno: 02/08/2008]
