Izvor: Politika, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žigosani Jugoslavijom
Novi vlasnik Jugoslovenskog rečnog brodarstva nije "poslednji Mohikanac" koji je odlučio da u nazivu svoje firme zadrži ime nepostojeće države. Naprotiv, uspomenu na Jugoslaviju u imenu čuva oko 300 preduzeća u Srbiji. Na internet-pretraživaču Agencije za privredne registre nalazi se 289 firmi koje u nazivu imaju pridev "jugoslovenski" ili počinju sa "jugo". Obrise stare domovine još je moguće naći u gotovo svim granama privrede, od saobraćaja, preko hemijske industrije, do građevinarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i tekstila. Veliki broj ovih preduzeća danas je na izdisaju, neka su u stečajnom postupku, dok manji broj njih još može uspešno da posluje pod okriljem stare slave.
Podeljena su mišljenja o tome da li su ovakve kompanije na tržištu povlašćenije ili im je pečat jugoslovenstva u nazivu samo neprijatan žig od koga partneri iz inostranstva zaziru.
Novi vlasnici Jugoslovenskog rečnog brodarstva: kiparska "Tamoza trejding" i singapurski "Daksim petroleum" smatraju da je JRB veliki brend na Dunavu i da nema potrebe za promenom imena. Ovom kupovinom su, kažu, dobili i brend za koji svi znaju i u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, a njima, kao biznismenima, ne smeta naziv jugoslovenski. Čak će, po molbi sindikata, zadržati i grb.
Ima još onih koji nedvosmisleno tvrde da je država koja je propala njihovoj kompaniji u amanet ostavila ugled i zvučno ime. Jedan od njih je i "Jat ervejz", koji se u vreme bratstva i jedinstva zvao "Jugoslovenski avio-transport".
– I u to doba su ga putnici zvali samo JAT. Sumnjam da ga je neko nazivao punim imenom. Zato smo i zadržali tu skraćenicu, koja je postala brend sama za sebe. Bilo je nekakvih inicijativa da se u imenu avio-prevoznika nađe pridev "srpski", ali one nikada nisu potekle iz kompanije. Uvek su takve zamisli stizale sa Interneta i od pojedinih putnika. Nama nije mana to što ime firme asocira na Jugoslaviju – kazala je Mirjana Dragović, zadužena za odnose sa javnošću u ovoj kompaniji.
I slovenačke JUB boje, koje posluju u našoj zemlji, skraćenica su od nekadašnjeg preduzeća "Jugoslovenske uljane boje". Prema rečima Vladimira Miletića, direktora ove kompanije u Srbiji, firma je nastala još u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
– Upravo zbog prepoznatljivosti skraćenice odlučili smo da ona postane i zvanični naziv kompanije. Iskustvo iz prakse pokazuje da 90 odsto naših klijenata i ne zna šta znači naša skraćenica. Često nam se dešava da nas stranci prekrste i u "džab" – kazao je Miletić i dodao da u praksi najčešće ima predrasuda kada se susretne sa preduzećima koja u svom nazivu imaju pridev "jugoslovenski". Uvek pomisli da su u stečaju, da imaju gomilu finansijskih problema i da dišu na škrge.
Međutim, za neke strance koji su od dvehiljadite godine sve više okrenuti Istoku Evrope, pridev "jugoslovenski", može značiti nešto što je staro. Opet, odrednica "srpski", može ih asocirati na nerešena politička pitanja.
Sličnog je mišljenja Života Vito de Luka, menadžer projekta "Međunarodne organizacije za migracije". On smatra da valja iz naziva izbaciti "jugo" predznak, jer se neki stranci, kada ga čuju, pomalo začude.
– Tada sam u prilici da branim našu administraciju i objašnjavam proceduru vezanu za promenu imena firme i komplikacije oko upisa u privredne registre. Uveravam ih da se sve to menja, jer je vezanost za nekadašnju Jugoslaviju van pameti. Uostalom, naši reprezentativci i automobili već imaju skraćenicu SRB, a to nešto govori. Nadam se da će onaj "repić" JU nestati – kaže de Luka.
Borislav Miljanović, generalni direktor Agencije za odnose s javnošću "Meken Erikson" kaže da "nije bitno da li se firma zove 'Jugo', 'Termo' ili 'Mita'".
– Strancima je važnije da one dobro posluju, da su uspešne. Ali, žig Jugoslavije je očito važan za one koji gaje nostalgiju prema bivšoj domovini – ističe Miljanović.
Postoji li, dakle, nostalgija u biznisu? Oko 300 srpskih firmi očigledno smatra da je nostalgija, sa "jugo" predznakom, važan deo poslovne strategije.
S. Bogdanović
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
"Jafa keks" u Oksfordskom rečniku
U najnovijem izdanju čuvenog rečnika engleskog jezika, koji priprema i izdaje Univerzitet u Oksfordu, među "novim" rečima i terminima, koji su nedavno ušli u književni jezik, javlja se i "jafa keks"!
Postojanje termina "jafa keks" u jednom tako kompleksnom književnom rečniku dovoljno govori o snazi "Jafa" brenda, saopštio je licencni proizvođač ovog slatkiša u Srbiji, fabrika "Jafa" u Crvenki.
Ovi čokoladni biskviti sa želeom od pomorandže prave se u fabrici u Crvenki, prema receptu koji je tajna više od 60 godina.
Tanjug
[objavljeno: ]
