Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zidanje kao štampanje para
Građevinarstvo je postalo jedno od najprofitabilnijih zanimanja u Beogradu, a investitori i neimari sve češće su estradne zvezde, sportisti, ugledni biznismeni, ali i po koji kriminalac. Izlet u neimarstvo tako je pre nekoliko godina započeo pevač Aca Regina, govori se da su investitori postali sportisti Vlade Divac i Željko Obradović, a Mirko Todorović, direktor Konfekcije "Todor", osim što brine o modnim kolekcijama, gradi i luksuzne zgrade na Dedinju. Ova preletanja iz jedne u drugu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << struku ne čude kada se zna da od jednog uloženog evra nastaju dva. Zarade su, kažu upućeni, čak više nego dvostruke.
Vlasnike udžerica na Vračaru, tako, vrlo često opsedaju investitori u luksuznim automobilima, koji nemaju više od trideset godina nudeći i po 100.000 evra za trošne kućice ne bi li se dokopali atraktivnih lokacija gde novoizgrađeni kvadrati koštaju između dve i tri hiljade evra.
Prema podacima do kojih je došla "Politika", zarade investitora samo na jednom kvadratu kreću se od 30 do bezmalo 80 odsto cene. To znači da ako kvadrat u novogradnji, primera radi košta 1.500 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, čista zarada se kreće od 450 do 1.200 evra.
Ukoliko parcela na koju se nameračio neimar ima vlasnika, a na toj lokaciji već postoji neki objekat, onda za troškove raseljavanja graditelj mora da izdvoji oko 24 odsto od cene kvadrata. Na izradu projektne dokumentacije, tvrdi naš izvor, odlazi tri procenta, "Elektrodistribuciji" dva odsto, a "Vodovodu i kanalizaciji" jedan odsto cene. Na naknadu Direkciji za građevinsko zemljište plaća se 11 procenata od cene kvadrata, a na porez i proviziju od 2,5 do tri odsto. Troškovi izgradnje kreću se od 6,5 odsto do 21,5 odsto, dok ulaganja u režije koštaju 2,5 odsto, a troškovi kredita tri odsto.
Građevinari se ne slažu s tom računicom, pa tako Mića Ružić, zadužen za odnose s javnošću u kompaniji "Stankom" tvrdi da ih kvadrat u novogradnji na Čukarici, gde najviše zidaju, košta 1.200 evra. To znači da se njihove zarade u proseku kreću oko 10 odsto.
– Ukoliko radite po zakonu i koristite kvalitetne građevinske materijale onda je nemoguće da zaradite mnogo. Oni koji dvostruko profitiraju, verovatno malo novca troše na gradnju. A poznato je da caruje i mito i korupcija pa neki za male pare dolaze do atraktivnih lokacija. U svetu se sjajnim profitom u građevinarstvu smatra zarada od 10 do 12 odsto. Tamo se zna da kad nekom preduzimaču na vrata zakuca poreska policija, jer je profitirao za 16 odsto, da taj nesrećnik mora na robiju. Svuda u svetu je jasno da su tolike zarade normalne i da je nemoguće zakonski ostvariti tolike profite – kazao je Ružić.
Prema njegovoj računici, naknada za građevinsko zemljište na Čukarici košta 100 evra po kvadratu, na komunalna opremanja odlazi 25 do 30 evra, dok raseljavanje starih vlasnika iznese i do 200 evra po metru kvadratnom. Projekti koštaju 15, a gradnja čak 700 evra, tvrdi Ružić.
Milan Parivodić, ekonomski savetnik premijera, ističe da zarade u Srbiji ne idu ispod 50 odsto i potvrđuje da ako kvadrat u novogradnji, primera radi košta 1.500 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, čista zarada se kreće od 450 do 1.200 evra. Jedan od razloga za to jeste nepostojanje dobrog pravnog okvira, odnosno monopol države nad građevinskim zemljištem.
– Ovde se teško dolazi do građevinskih dozvola, a u takvim situacijama uvek imate određeni broj ljudi koji monopolizuju tržište. To dovodi do ekstraprofita. S obzirom na to da je tržište kapitala nedovoljno razvijeno, a naši ljudi slabo ulažu u inostranstvu najsigurniji prihod je u nekretninama, gde su zarade monopolističke i korupcionaške. Tako imamo i apsurd da je građevinsko zemljište u Beogradu dvostruko skuplje nego u Beču. Sve dok se ne promene propisi i ne otklone barijere za ulazak u tržište građani će papreno plaćati stanove – kaže Parivodić.
Tu tezu dodatno potkrepljuje činjenica da je ponuda u prestonici manja od tražnje. Prema nekim procenama, Beogradu nedostaje oko 100.000 stanova, a gradi se tek oko tri hiljade godišnje. Odsustvom nekada najvećih investitora (Vojske i MUP-a), koji više ne grade, kao i nedostatak konkurencije očigledno pogoduje malim građevinarima.
Goran Rodić, sekretar udruženja građevinara pri Privrednoj komori Srbije, ne očekuje povratak masovne gradnje, odnosno zidanja i po nekoliko hiljada stanova na jednoj lokaciji. On kaže da će cene, pa samim tim i ogromne zarade investitora početi da padaju vrlo brzo jer ćemo doći u situaciju da banke aktiviraju hipoteke na stanovima, kupljenim pomoću kredita, a onda će zajmodavci po niskim cenama prodavati nekretnine.
[objavljeno: ]
.jpg)
