Izvor: Politika, 22.Dec.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemljište mora da se naplati
Ovaj resurs država ne sme da pokloni već da ga, ili zakupom ili prodajom, naplati vlasnicima privatizovanih preduzeća koji hoće da menjaju njegovu namenu
Država može da odloži primenu konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu, ako će to pokrenuti investicije i dati zamah građevinarstvu. Ali zemljište ne sme da pokloni. Vlasnici privatizovanih preduzeća kao i ostali investitori na koje se ovo odnosi moraju da ga plate. Da li će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plaćati zakup zemljišta ili sticanje vlasništva na njemu, neka sami odluče šta im je isplativije.
Ovo bi u najkraćem bio odgovor „Politikinih” sagovornika na odluku Ministarstva građevinarstva da odloži primenu konverzije do donošenja novog zakona o planiranju i izgradnji, ali i na predlog ministra Velimira Ilića da ona u jednom trenutku bude konačno ukinuta.
Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, smatra da je dobro što je odložena primena konverzije, jer su zbog nje mnogi potencijalni investitori odustali od izgradnje.
– U trenutku kada je svaki ulagač dragocen, konverziju treba ukinuti i omogućiti investitorima da grade. Niko od njih nema vremena da čeka da mi rešimo imovinske odnose u državi. To može da potraje i strani investitori će se pokupiti i otići – kaže Rodić.
Konverziju, prema njegovom mišljenju, ne treba ukidati. Imovinske odnose treba rešiti tako što bi se najpre sprovela restitucija i starim vlasnicima vratilo zemljište. Posle toga tamo gde je država nesporni vlasnik, zemljište može slobodno da prodaje, a investitor neka bira hoće li da bude vlasnik ili zakupac.
– U slučaju privatizovanih preduzeća, ako vlasnik hoće da gasi delatnost i gradi stanove država mora da naplati zemljište po punoj ceni – kaže Rodić.
Međutim, za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, potez Velimira Ilića možda jeste dobar iz ugla oporavka građevinarstva, ali ne i za državu. Konverzija prema njegovom mišljenju nije dobro rešenje, a tek njeno ukidanje može da napravi mnogo veću štetu nego korist.
– To je populistički potez, koji može biti koruptivan. Zbog velikog spoljnog duga i deficita budžeta moramo da razvijamo realni sektor. To ne podrazumeva gašenje preduzeća i njihovo pretvaranje u stanove i poslovni prostor. Konverzija bi mogla da bude prihvatljiva ukoliko bi se vlasnici obavezali da ostanu u istoj delatnosti. U suprotnom, ako se menja namena zemljišta, oni nikako ne bi smeli da dobiju ekskluzivno pravo na zemljište, već ono mora da ide na licitaciju, pa ko da više para – kaže Savić.
On ne zamera investitorima što hoće da prave profit, ali smatra da je država ta koja je trebalo da razmišlja.
– Ona je morala da zna da će time što dozvoljava novim vlasnicima da promene namenu, posle nekog vremena odseći granu na kojoj sedi. Zemljište je resurs koji se ne poklanja – dodaje Savić.
Profesor Ekonomskog fakulteta navodi primer fabrike IMT koja će, iako ima ugovorene odlične poslove, najverovatnije otići u stečaj. Država je mogla da proda novobeogradski plac na licitaciji, od tog novca da sagradi fabriku na periferiji i još da zaradi. Suludo bi, kaže, bilo očekivati da investitor nastavi da proizvodi traktore u stambenom okruženju.
– Slično je i sa Lukom Beograd. Njoj nije mesto u užem gradskog jezgru i ona mora da bude izmeštena. Ali država ne sme da prepusti da profit uzmu „vizionari” koji su kupovinom preduzeća za 40 miliona evra hteli da se domognu više od 100 hektara. Oni jesu kupili preduzeće, ali ne i zemljište – kaže Savić i dodaje da bi kao prihvatljivo međurešenje moglo da bude uvođenje zakupa.
Miladin Kovačević, saradnik MAT-a, takođe smatra da potpuno drugačije treba rešiti zemljišnu politiku. Prema njegovom mišljenju konverzija je nepotrebna, zakup treba da bude osnovna forma, ali i da kupovina bude moguća. Oba ova načina su prihvatljiva za investitore, s tim što ako se zemljište kupuje troškovi „padaju” na račun investicije, a ako se zakupljuje troškovi se plaćaju iz poslovanja, što je u mnogo slučajeva prihvatljivije za ulagače.
– Konverzija zemljišta ne vodi računa o zaštiti javnog interesa, kreira dodatni javni dug, legalizuje manipulacije i zloupotrebe privatizacije. Konverzija direktno uništava rentni kapital, koji mora kreirati najizdašniji budžetski priliv. Konverzija građevinskog zemljišta ostavlja državu bez imovine, čijim korišćenjem ta ista država treba da stiče sredstva za ostvarivanje njenih osnovnih funkcija, ali i za restituciju – objašnjava Kovačević.
On smatra da se novcem od konverzije zemljišta ne može prikupiti dovoljno sredstava koja bi mogla da pokriju restituciju. Konverzija je opterećena nejasnim rešenjima, koja otvaraju mogućnost da se troškovi kupovine kapitala preduzeća u procesu privatizacije tretiraju kao troškovi kupovine građevinskog zemljišta.
– To što je Poreska uprava određivala cenu zemljišta stvorilo je mogućnost za arbitrarne odluke podložne uticaju zloupotrebe političkog položaja i visoke korupcije – naglašava Kovačević.
----------------------------------------------
Luka Beograd podnela 68 zahteva za konverziju
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da korist od oslobađanja plaćanja naknade za konverziju imaju „isključivo oni koji su kroz privatizaciju uzurpirali zemljišta za koja nisu platili ni dinar”. On podseća da je Ustavni sud Srbije u septembru odbacio inicijativu „Luke Beograd” i drugih administrativnih korisnika da im se ukine naknada za konverziju .
Antić ističe da su na spisku preduzeća koja su podnela zahteve za konverziju uz naknadu „Luka Beograd” sa 68 podnesaka, „Navip” sa 12 za placeve u Zemunu i Dobanovcima, „Rudnap grupa” je takođe podnela nekoliko, kao i „Stankom” za blokove u Čukarici. Beobanka želi da joj se odobri konverzija za plac Mitićeva rupa na Slaviji, Robne kuće Beograd za nekoliko lokacija, „Novi rasadnik” za placeve oko stadiona Crvene zvezde, MPC za plac BIGZ-a, „Astra simit” za plac na Terazijskoj terasi, „Energoprojekt” za nekoliko placeva na Novom Beogradu, „Enjub” na lokaciji Trošarina, „Delta” za Autokomandu, „Zekstra” i Veterinarski zavod za po nekoliko placeva u Zemunu, „Rad” u stečaju za nekoliko lokacija u centru grada. „Hidrotehnika” je podnela 15 zahteva, Zavod za izgradnju Beograda osam, a „Soko Štark” i „Imlek” imaju po nekoliko podnesaka.
M. Avakumović
objavljeno: 22.12.2012.
