Izvor: B92, 10.Dec.2014, 18:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlje regiona osuđene na tuđi gas
Očekivani realni godišnji rast od dva do četiri odsto u zemljama jugoistočne Evrope do 2018. godine dovešće do povećanja energetskih potreba.
Takođe, do će dovesti i do nestabilnosti regiona koji je već značajno zavisan od uvoza energije sa čak 30 do 50 odsto, saopštila je danas konsultantska kuća "A.T. Kerni" (Kearney).
Zbog toga je pouzdano, cenovno efikasno i ekološki održivo snabdevanje energijom od presudne važnosti za ukupan ekonomski i društveni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razvoj jugoistočne Evrope, navodi se u saopštenju.
Vlade zemalja i energetske kompanije u regionu jugoistočne Evrope suočavaju se sa nizom energetskih izazova - od zavisnosti od uvoza energije, oronulih proizvodnih pogona i gubitka energije pri prenosu i distribuciji, do neefikasne infrastrukture.
Na osnovu sprovedene analize, "A.T. Kerni" preporučuje najefikasije rešenje - izgradnju bolje infrastrukture, posebno za električnu energiju (iskorišćavanje potencijala vodenih tokova) i prirodni gas (izgradnja gasovoda poput Trans-atlantskog, Jonsko-jadranskog- kroz JIE za dostavu gasa u EU iz regija bogatih gasom).
Ta konsultantska kuća smatra da zemlje regiona treba da sprovedu sedam strateških prioriteta u energetici, a to su: obavezati svaku državu da pruži svoj doprinos zajedničkim projektima gasne infrastrukture, razvijati projekte usmerene na prekograničnu energetsku saradnju, posebno za obnovljivih izvora, razviti strategije za privlačenje stranih ulaganja u te izvore.
Neophodno je, kako se ističe, i umanjiti gubitke struje u prenosu i distribuciji korišćenjem pametnih mernih tehnologija, usredsrediti se na efikasnost u rafinerijskom sektoru, podučiti potrošače o energetskoj efikasnosti i podsticati ih da štede energiju i ugraditi preostale elemente Trećeg energetskog paketa u zakonodavstvo.
Realizacijom ovih prioriteta države jugoistočne Evrope će biti bolje pozicionirane da ostvare energetsku nezavisnost, ili bar da osiguraju pouzdano, cenovno efikasno i ekološki održivo snabdevanje energijom.
Na osnovu analize najvećih energetskih izazova u regionu, ta konsultantska kuća ističe da jugoistočna Evropa poseduje kapacitet, ne samo da bude aktivan faktor na energetskoj karti Evrope, već da postane stub ekonomskog i društvenog razvoja.
Prema rezultatima analize, zemlje regiona treba da obrate pažnju na uravnoteženje strukture korištene energije, koja pokazuje da je region preterano zavisan od uglja, kao i da se potencijali nuklearne energije i prirodnog gasa ne iskorišćavaju u punoj meri.
Zemlje regiona emituju skoro 30 odsto više ugljen-dioksida da bi proizvele jedinicu energije u odnosu na prosek EU, i visoko su zavisne od uvoza sirove nafte i naftnih derivata, gasa i struje.
Jugoistočna Evropa je neto uvoznik električne energije, s izuzetkom Srbije i BiH, a region bi mogao da premosti ovaj raskorak poboljšanjem efikasnosti u proizvodnji, prenosa smanjenjem gubitka na pet odsto uz 0,8 milijardi evra uštede, kao i poboljšanjem efikasnosti u distribuciji uvođenjem pametne merne tehnologije i naprednih sistema upravljanja.
Analiza je pokazala da države okruženja imaju ograničene zalihe sirove nafte i da samo 20 odsto domaće rafinisane nafte dolazi s naftnih polja unutar regiona. Rafinerije su uglavnom nedovoljno iskorišćene i neefikasne, a samo povećanje kapaciteta je teško ostvarivo s obzirom na ograničenja tržišta i marži.
Kada je reč o gasu, zemlje regiona su veliki neto uvoznici prirodnog gasa, sa izuzetkom Hrvatske koja proizvodi 80 odsto potrebnih količina tog energenta, za razliku od Srbije koja proizvodi samo 20 do 25 odsto gasa, dok ostale države isključivo uvoze gas.
Infrastruktura gasovoda i terminala za tečni naftni gas (TNG), koja povezuje države jugoistočne Evrope s gasom bogatim regijama, od ključne je važnosti za uspostavljanje održivog snabdevanja.
Region ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pogotovu iz vode i biomase, ali i iz vetra i sunčeve i geotermalne energije. U prilog tome je svedoči i činjenica da su još 2009. godine države u regionu imale viši udeo energije iz obnovljivih izvora nego prosek 27 zemalja EU, ali je njihova primena prespora.
