Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Apr.2009, 15:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zelik: Sledi kriza nezaposlenosti

BEOGRAD - Predsednik Svetske banke Robert Zelik izjavio je u intervjuu Politici da kriza koja je počela kao finansijska, a prerasla u ekonomsku, sada postaje kriza nezaposlenosti i postoji opasnost da dođe do ljudske i socijalne krize sa teškim komplikacijama.

Posledice će jednim delom zavisiti od onoga što budu radile velike zemlje da bi zaustavile silaznu putanju, ocenio je on. Zelik veruje da će tržišna ekonomija i dalje postojati, ali nema sumnje da će se povesti rasprava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i o tome koji su odgovarajući oblici kapitalizma i globalizacije.

Prema njegovim rečima kriza je već pokazala da postoji potreba da se regulišu neke finansijske situacije, ali isto tako i potreba da se poboljša regulacija, jer su neke finansijske situacije predstavljale ozbiljan problem.

Rešenje se neće lako naći

Ne mislim, dodao je, da će se time napraviti šteta, ali rešenje se neće lako naći. U nevolji su i neke institucije koje su imale strogo regulisan udeo sopstvenog kapitala. Nema sumnje da regulacija ima i političku dimenziju.

Ne smemo da zanemarimo ključne izazove koji su pred nama - obnova bankarskog sistema, moramo da izbegnemo protekcionizam i da se na pravi način pozabavimo stimulativnim paketima koji su neophodni u globalnom sistemu, naglasio je on.

Postoji opasnost da se, kako nezaposlenost bude rasla, neke zemlje okrenu protekcionizmu tako što će zatvoriti tržište da bi sačuvale radna mesta, ocenio je on.

Samit G-20 je jasno stavio do znanja da su MMF potrebna dodatna sredstva da bi ispunio eventualna obećanja. Japanci su ponudili dodatnih sto milijardi dolara, kao i Evropska unija.

Najsiromašnijim zemljama nudimo bespovratna sredstva u okviru našeg Međunarodnog udruženja za razvoj. Imamo za to oko 42 milijarde za naredne tri godine. Zatim imamo i 30-35 milijardi dolara za ulaganja u privatni sektor. U ovom trenutku beležimo povećanje kapitala, ali i neke druge institucije nezavisne od Svetske banke, poput Azijske banke za razvoj, traže povećanje kapitala, objasnio je Zelik.

Govoreći o problemima bivših komunističkih zemalja jugoistočne Evrope i Balkana, Zelik je rekao da su te zemlje imale razvoj koji se zasnivao na imigraciji unutar Evrope.

Kratkoročno - voz zavisnih vagona

Na duže staze, to je dobro i za ekonomiju i za politiku. Međutim, kratkoročno, to je jedan voz međusobno zavisnih vagona, to znači zavisnu industriju, zavisnost od doznaka koje šalju gastarbajteri, to znači da je većina firmi povezana sa kompanijama u zapadnoj i južnoj Evropi.

Zato su one tako snažno pogođene krizom, jer su pogođeni glavni međunarodni investitori. Mislim da zemlje Evrope imaju poseban interes da sarađuju sa MMF i Svetskom bankom i drugima kako bi pokušale da pomognu ovim zemljama da preguraju krizu.

Uzmimo na primer Srbiju koja sada pokušava da sprovede neke ekonomske reforme, ali je upala u političke probleme. Sada nije vreme da se povećava štedljivost zemalja na Balkanu, zaključio je Zelik.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...