Izvor: Politika, 01.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Železnice u kontrasmeru MMF-u
Ovo javno preduzeće od danas neće poslovati u četiri odvojene celine, jer se čeka formalna odluka vlade
„Železnice Srbije”, uprkos obećanjima i pohvalama, danas nisu počele da rade kao četiri zasebna preduzeća kako je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno – da od 1. jula budu transformisane u preduzeća za prevoz putnika, robe, upravljanje infrastrukturom i holding, nezvanično nam je rečeno u ovom javnom preduzeću.
Železnice su pre samo mesec >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana dobilo najbolju ocenu od MMF pošto je od svih javnih preduzeća u restrukturiranju jedino ispunilo dosadašnje obaveze iz memoranduma sa svetskim kreditorima. Železnice su uradile ono što je od njih do tada traženo – donele su plan statusne promene i osnivačke akte četiri odvojena preduzeća. Na pitanje zašto to nisu sprovele u delo, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da su sve aktivnosti sprovedene u dogovorenim rokovima. Sve procedure u vezi osnivanja tri nova preduzeća su završene i samo se čeka formalna odluka Vlade Srbije. Ministarstvo privrede je kako navode nadležno za davanje saglasnosti na statusnu promenu, kao i donošenje osnivačkih akata.
Podela preduzeća je prvi korak u predstojećoj trogodišnjoj reformi najvećeg gubitaša među javnim preduzeća, koji pravi minus od 7,7 milijardi dinara i koji bi od 2018. trebalo da posluje uz minimalnu pomoć države.
Predviđeno je da četiri nove kompanije organizaciono, upravljački i finansijski budu potpuno samostalne. Preduzeća za prevoz putnika, robe i infrastrukturu biće oslobođena svih tereta iz prošlosti i gubitaka. Ta tri društva će se baviti isključivo delatnostima zbog kojih su osnovana bez bilo kakvih pratećih poslova.
Društvo za prevoz robe 2016. godine trebalo bi da dobija 50 odsto manje subvencije nego ove godine. Već sledeće godine dotacije bi bile 80 odsto manje, da bi od 1. januara 2018. preduzeće funkcionisalo tržišno i bez ikakvih subvencija. Sve to treba da omogući da se učešće železnice u transportu sa sadašnjih 10 poveća na 29 odsto, koliko je iznosilo 1990.
Društvo za prevoz putnika delimično će poslovati na tržištu, a delimično dobijati naknadu od države. Država će nadoknađivati obavezu javnog prevoza putnika i time garantovati državne linije na kojima ovo preduzeće mora da prevozi putnike. Ona će plaćati razliku između cene karte koju plaćaju putnici i realne ekonomske cene.
Po istom principu će i lokalne samouprave moći da subvencionišu linije za koje procene da su im od interesa. Ostale prihode Društvo za prevoz putnika će morati da obezbedi na tržištu pronalaženjem novih kupaca, povećanjem broja prevezenih putnika i podizanjem kvaliteta usluge.
Društvo za upravljanje infrastrukturom uglavnom će biti finansirano iz budžeta. Dok matično društvo „Železnice Srbije” treba da bude neka vrsta privremenog holdinga. Pošto nova tri društva moraju da startuju bez tereta iz prošlosti, predviđeno je da ovaj holding preuzme dugove, višak imovine i zaposlenih (sve one službe koje nisu u funkciji osnovne delatnosti tri nova preduzeća).
Dakle u holdingu će biti svi dugovi prema međunarodnim finansijskim institucijama, inostranim železničkim kompanijama i tekuća dugovanja. Predlog je da dugove od oko 1,5 milijardi evra vlada preuzme na sebe, jer ona, kao garant, faktički i plaća te obaveze.
U javnosti se najviše spekulisalo da bi u železnicama, koje zapošljavaju 17.000 radnika, od 30 do 60 odsto njih moglo da ostane bez posla u narednih nekoliko godina. Analize „Železnica Srbije” pokazuju da ako bi plate za 17.000 radnika ostale iste kao do sada (prosečno 40.000 dinara), a učešće zarada u troškovima poslovanja ostane na 57 odsto, železnice bi od sopstvenih para koje zarade mogle mesečno da isplate zarade za svega 7.143 radnika. Broj zaposlenih u holdingu smanjivaće se najpre penzionisanjem, a zatim prekvalifikacijom, jer je potpuno sigurno da će novoosnovana društva imati manjak kadrova na mnogim poslovima.
.jpg)
