Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Železnica čeka kredite
Za moderne pruge po evropskim standardima neophodne tri milijarde evra
Povodom obeležavanja 123-godišnjice od uspostavljanja železničkog saobraćaja u našoj zemlji, Javno preduzeće "Železnice Srbije" će sledeće nedelje (15. septembra), i zvanično, u upotrebu pustiti više obnovljenih objekata i generalno remontovanih pružnih deonica. To su renovirane stanice u Valjevu i Kikindi, obnovljena stanična zgrada u Barajevu, sa saniranim obližnjim klizištem, kao i zgrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ambulante u Mladenovcu. U upotrebu će biti pušten i kolosečni pravac između Kruševca i Stalaća, šesti kolosek u Radujevcu, za potrebe "Ju-Es stila", i nov pružni prelaz u Bajmoku.
"Železnice Srbije" su u radove na navedenim projektima uložile 5,5 miliona evra iz svojih tekućih sredstava.
– Obnova železničkog sistema u Srbiji ne podrazumeva samo sanaciju dotrajalih šina i pragova, već i obnovu i modernizaciju celokupnog sistema. U železnicu decenijama nije ozbiljnije ulagano i zbog toga nas sada očekuju značajne investicije. Samo za modernizaciju Koridora 10 potrebno je 1,25 milijardi evra, dok podizanje standarda železničkih usluga na evropski nivo iziskuje tri milijarde evra – kaže Milanko Šarančić, generalni direktor "Železnica Srbije".
Uz odgovarajuća strateška ulaganja, prvi osetni efekti podizanja kvaliteta železničkih usluga, prema rečima Šarančića, bili bi vidljivi za četiri do pet godina. Značajniji napredak, može se očekivati oko 2015. godine.
– Uskoro očekujemo kredite koji će biti usmereni isključivo u obnovu i razvoj. To su pozajmica Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 60 miliona evra, za nabavku 1.100 novih teretnih vagona. Zatim kredit Evropske investicione banke od 80 miliona evra, za modernizaciju Koridora 10, dok će projekat elektrifikacije 96 kilometara pruge Niš–Dimitrovgrad, konkurisati za sredstva Nacionalnog investicionog plana. Takođe, u septembru se očekuju 22 od najavljenih 37,5 miliona evra iz, takozvanog "španskog kredita", za nabavku deset novih dizelmotornih garnitura – dodaje Šarančić.
Železnica planira da sa trenutnih 3.700 teretnih vagona, kapacitete za robni saobraćaj poveća na šest hiljada kola – nivo koji će zadovoljiti potrebe domaće privrede. Zatim, planirana je i nabavka deset novih višesistemskih lokomotiva, i još deset manevarki. Nabavka lokomotiva je izuzetno važna jer će "Železnice Srbije" sa njima moći da odgovore na rastući tranzitni saobraćaj. Prošle godine je od tranzita zabeležen prihod od 48, dok se ove godine očekuje zarada od 55 miliona evra. Primera radi, železnica je 2003. godine od vuče inostranih kompozicija prihodovala samo dva miliona evra.
– Obnova i modernizacija železnice nije moguća bez pomoći države. To prvenstveno podrazumeva preuzimanje inostranih finansijskih obaveza. Iskustva većine zemalja u tranziciji ukazuju da je to rešenje izuzetno uspešno. Na primer, pošto je u Hrvatskoj država preuzela finansijske obaveze železnice, u "Hrvatske železnice" je za pet godina, uloženo gotovo dve milijarde evra – ukazuje naš sagovornik.
"Železnice Srbije" duguju 232 miliona evra. Tokom prošle godine pokrivena su potraživanja u iznosu od 33 miliona evra – 107.000 dolara dnevno. Ove godine na red pristižu obaveze od 42 miliona evra na ime kredita iz osamdesetih i devedesetih godina. Ovih dana za plaćanje pristiže suma od četiri i po miliona dolara iz kreditnih obaveza železničkog čvora Kosovo Polje, iz perioda 1987–1989. godine.
M. Lakić
[objavljeno: 04.09.2007.]
