Izvor: Politika, 20.Feb.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Železarin plan B pred Evropskom komisijom
Nikakve vrste državne pomoći, pa ni jeftiniji gas ili struja, nisu dopušteni posle 1. februara, kažu u administraciji EU
Posle 1. februara nema više državne pomoći za „Železaru Smederevo”, kažu za „Politiku” u kancelariji Evropske komisije u Beogradu. Srpska vlada tek treba da dokaže da je pomoć, koju je čeličana dobijala i u prethodnih pet godina, bila u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Jer se i u prethodnom periodu ona odobravala pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << određenim uslovima.
Po svemu sudeći neće biti moguće nikakve vrste indirektnog pomaganja ovoj kompaniji, kao što su jeftiniji gas ili struja. Sve to može da predstavlja državnu pomoć, kažu u Evropskoj komisiji.
– Srpska vlada treba da razradi strategiju za budućnost svoje „Železare” koja će biti u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju – kažu u EK i dodaju da su spremni da u tome pomognu.
Da je EU spremna da razgovara sa našom vladom o restrukturiranju „Železare” potvrdila je juče za Tanjug i Maja Kocijančič, portparolka evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o pridruživanju Johanesa Hana. „Komisija je primila k znanju neuspešne pregovore o privatizaciji smederevske ְ’železare’ i spremna je da što pre bude moguće otvorena i konstruktivno razgovara o tome sa Vladom Srbije”, rekla je Kocijančičeva.
Ona je kazala da u EK smatraju da bilo kakvo restrukturiranje treba da obezbedi nastavak rada kompanije.
Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da nije nemoguće da nam EK odobri da još neko vreme plaćamo da „Železara” radi, ali da to njihovo dopuštenje neće biti bez vremenskog ograničenja. Bilo je, kaže on, i ranije slučajeva da su tranzicione zemlje koje su imale sporazume poput našeg o Stabilizaciji i pridruživanju dobile izuzetke za neke prelazne rokove da zadrže postojeće načine subvencionisanja. Bitno je da se razlozi za tako nešto EK argumentovano predstave.
– „Železara” već 40 godina pored čelika pravi i gubitke. Zato nama nije potreban plan B, već plan C što znači da se podvuče crta ispod njenih gubitaka i da se ona ugasi. Cela Srbija plaća preskupu cenu zarad opstanka samo 5.000 radnih mesta. Kod plana B nije problem u tome da se nađe samo dobar menadžment, već je problem i tehnologije čeličane. Koks uvozimo iz Rusije, gvozdenu rudu iz Brazila. Eventualno snabdevanje gvožđem iz Republike Srpske je nedovoljno zbog malih količina – kaže Crnobrnja.
Sve u svemu, neostvarivo je da se proizvodnja oporavi na čak 2,4 miliona tona i da čeličana bude stub srpske privrede što su uostalom pokazale i brojne ekonomske studije. „Ako je ’Železara’ stub srpske privrede onda će se srušiti cela zgrada.”
Sa druge strane ekonomista Vladimir Krulj, savetnik ministra za evropske integracije kaže da će „Železara” nastaviti da posluje na osnovu sirovina i obrtnog kapitala u vrednosti od oko 170 miliona dolara, sa kojima smederevski kombinat sada raspolaže.
Na pitanje kako će čeličana nastaviti da radi bez državne pomoći ako nas mesečno njen opstanak košta 10 miliona evra, naš sagovornik odgovara:
– Subvencija „Železari”, kako je i rekao premijer Vučić, neće biti, a naredni period biće iskorišćen za stabilizaciju poslovanja kompanije, a posle toga će sigurno uslediti i novi pokušaj da se, u novim okolnostima, nađe pravi strateški partner za „Železaru”. Sirovinska i finansijska baza bi, uz kvalitetan novi menadžment, mogla da bude osnova za održivo poslovanje „Železare” u narednom periodu – kaže Krulj.
On veruje da će EU prihvatiti plan B kao rešenje za aktuelni status „Železare”, uzimajući u obzir aktuelne okolnosti i značaj koji „Železara” ima za srpsku ekonomiju.
Mislim da će se naći prihvatljiv modalitet i za EU i za MMF, i da aktuelna situacija neće negativno uticati na naše obaveze i aranžmane koje imamo sa Unijom i Fondom.
-----------------------------------------------------------
Esmark: Srbi su promenili uslove
Izvršni direktor i predsednik „Esmarka” Džejms Bušar izrazio je razočaranje zbog neuspeha pregovora o preuzimanju „Železare” i tvrdi da je to rezultat promene prethodno dogovorenih uslova.
Bušar je, u saopštenju dostavljenom Tanjugu, naveo da njegova kompanija nije mogla da prihvati revidirani predlog Srbije, u kojem su promenjeni finansijski uslovi, ali i da je i dalje spremna za preuzimanje „železare” „pod prethodno dogovorenim uslovima”. „Izuzetno smo razočarani što nismo uspeli da postignemo konačni dogovor sa Srbijom o prodaji i preuzimanju ’Železare’, posebno imajući u vidu da smo posle uspešnog zaključivanja pregovora prošlog četvrtka i petka u Pitsburgu postigli dogovor oko ključnih uslova transakcije”, naveo je u saopštenju Bušar.
„Esmark” je, prema njegovim rečima, tokom čitavog procesa tendera pregovarao u dobroj veri, zadržao pravičan i dosledan stav tokom desetomesečnih razgovora, predstavio jasan poslovni plan i formirao menadžerski tim svetskog ranga radi revitalizacije „železare” i važnog i trajnog doprinosa srpskoj privredi.
„Detaljna tenderska ponuda i poslovni plan takođe su utrli put kompaniji za uspešne pregovore o trogodišnjem ugovoru o radu, koji bi omogućio da svih 5.300 zaposlenih u ’železari’ dobiju povećanje plate od 25 odsto ove godine i još 10 odsto 2016. godine”, rekao je Bušar.
On je naveo da je, pored toga, „Esmarkova” ponuda podrazumevala i ulaganje u osnovna sredstva u iznosu od 130 miliona dolara, kredit za obrtni kapital od 200 miliona dolara i 400 miliona dolara za održavanje, rezervne delove i kapital potreban za upravljanje i održavanje rada dve visoke peći.
„Esmark” je, kako je navedeno u saopštenju, spreman da realizuje transakciju pod uslovima dogovorenim prošle sedmice u Pitsburgu. „Izražavamo iskrenu zahvalnost premijeru Srbije Aleksandru Vučiću i njegovim ministrima, američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju i posvećenim radnicima i rukovodstvu sindikata na naporima uloženim u ovaj proces i želimo im svako dobro u daljem napredovanju”, poručio je Bušar.
A. Telesković, J. Rabrenović
objavljeno: 20.02.2015.
