Izvor: B92, 07.Jan.2014, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žele li stranci na naše tržište?
Beograd -- Dolazak velikih svetskih trgovinskih lanaca u Srbiju doneo bi veću konkurenciju, a potrošačima niže cene i veću ponudu, ocenili su sagovornici Tanjuga.
Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović izjavila je Tanjugu da da je promet na srpskom tržištu oko tri milijarde evra godišnje, što pokazuje da tržište nije veliko.
"Ako srpsko tržište posmatramo prema metru kvadratnog maloprodajnog prostora, u odnosu na zemlje u okruženju, postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogućnost širenja", rekla je Hašimbegović i dodala da na 10.000 stanovnika u Srbiji ima 42 kvadratna metra maloprodajnog prostora.
U Hrvatskoj je to oko 184 kvadrata na 10. 000 stanovnika, u Češkoj oko 280 kvadrata na 10.000 stanovnika, a to prema njenim rečima ukazuje da još uvek ima prostora za proširenje i za dolazak drugih stranih kompanija na trzište.
"Srpsko tržište u ovom trenutku ima inostrane trgovinske lance, pre svega ima regionalne igrače, a takođe ima i internacionalnog igrača kao što je Delez. Tu si i ostali regionalni trgovinski lanci - Merkator, Idea, Veropoulos, domaće trgovine - Dis, Univerexport, kao i mali trgovinski lanci udruženi u direktnom trgovinskom lancu DTL-u koji broji oko 13 trgovinskih preduzeća, i naravno svi ovi ostali koji su domaće trgovine, a čine jednu trećinu", rekla je Hašimbegović.
Ona je ocenila da se očekuje da će veliki igrači iz sektora trgovine doći u Srbiju i da trenutno ispituju tržište.
Sektor trgovine, država i privreda su pokušale, kaže ona, da naprave bolji ambijent za trgovinu donošenjem izmena zakona o trgovini, a radi se i na novom zakonu o zašiti potrošača u koji će biti ugrađene evropske direktive.
Bitno je, kako je dodala, i da Zakon o zaštiti konkurencije bude primenljiv.
"Sve je to jak signal inostranim partnerima, kako bi došli na tržište Srbije", navela je Hašimbegović i dodala da je važna i poruka koju šalju kompanije koje već posluju u Srbiji.
Dolazak Lidla je jako bitan za potrošače, s obzirom da donosi široku lepezu artikala i niže cene, naglasila je i navela da je "za svakog potrosaca jako bitno da te cene budu niže, pre svega zbog kupovne moći".
Kako je dodala, treba imati u vidu činjenicu da svaki novi trgovinski lanac donosi i nove proizvodi iz tih zemalja, a to znači veću konkurenciju.
"To je dobro za potrošača, ali tu nastupa i neminovno pitanje konkurentnosti domaćeg proizoda, na koji se treba fokusirati počevši od proizvodnje do plasmana, jer ako dođu konkurentniji proizvodi od domaćeg, to moze da utiče ne samo na plasman proizvoda proizvedenih kod nas, vec možda i na gubitak značajnog udela na tržištu, kao i radnih mesta... i na to moramo biti spremni", rekla je ona.
Male radnje će se, kako ocenjuje, teško izboriti sa velikim trgovinskim lancima i trebalo bi im pomoći, zbog zdrave konkurencije na tržištu.
"Nisu isti uslovi kupovine, jer pre svega oni plasiraju domaće proizvode. Pokazatelji govore da čak i veliki beleže pad prometa u prošloj godini, dok je kod malih promet još manji", ocenila je Hašimbegović.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević ocenio je da je razlog što u Srbiji još nema velikih igrača to što je srpsko tržiste još u previranju, jer još nije završena koncentracija velikih trgovinskih lanaca, a i vrednost srpskog tržista maloprodaje je za njih niska.
"Okvirna vrednost je između 5,5 i šest milijardi evra, što je gledajuci za velike trgovinske lance jako niska cifra, bez obzira kolko se to nama ovde činilo visoko", rekao je Milihćević.
Prema njegovim rečima, veliki trgovinski lanci još snimaju tržiste Srbije, a prema najavama, među prvima kojima bi trebalo da dođu je - Lidl, koji je već kupio neke lokacije.
Na pitanje šta potrošači mogu da očekuju dolaskom novih lanaca poput Lidla, on je rekao da će biti privilegovani oni u čijim gradovima će biti otvoreni njihovi objekti.
"Lidl ima ograničenu ponudu, ide sa diskotnim cenama, sa malom maržom, a velikim obrtom", objasnio je on.
Milićević je ocenio da se ništa posbeno neće promeniti na tržistu ukoliko dođe do spajanja Agrokora i Merkatora. Kako je rekao, veliki trgovinski lanci sada konkurišu sami sebi, svi se oni bore da dobiju potrošače i na taj način određuju cene i ponudu.
Predsednica Centra za zašitu potrošača Vera Vida izjavila je Tanjugu da je dolazak velikih trgovinskih lanaca u Srbiju do sada otežavala zakonska procedura, a da sada i nisu toliko zainteresovani jer je kupovna moć građana opala.
"Zbog pada kupovne moći građana, oni u Srbiji ne bi mogli da ostvare profit kao u drugim zemljama EU", dodaje Vida.
Dolazak svetskih trgovinskih lanaca doneo bi, kako navodi, benefit potrošačima, kroz veću ponudu i niže cene, a bila bi i već konkurencija.
"Znamo koje su cene Karfura i Lidla i takve niže cene oni bi imali i u Srbiji. Veća konkurencija bi bez ozbira na pad kupovne moći doprinela da potrošači kod njih kupuju", ocenila je Vida.
Od inostranih trgovinskih kompanija u Srbiji posluju belgijski Delez, slovenački Merkator, nemački "Metro Cash & Carry" i hrvatski Agrokor, kroz lanac Idea. Najveći igrač na srpskom tržištu je Delez koji je kupio lanac Maksi od Delta holdinga.
