Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Feb.2016, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zec: Berza ovde postoji samo formalno
U Srbiji danas samo formalno postoji berza i njena zakonska arhitektura, ali ne postoji pravo berzansko poslovanje, ukazuje profesor ekonomije dr Miodrag Zec.
"Nemamo likvidost berze, da se akcije mogu kupiti i prodati. Dešava se da se unapred dogovaraju transakcij na berzi, a da ona samo služi kao mesto trgovine. Nijedno preduzeće nije kreirano kao novo preduzeće putem berze, a svi koji steknu većinu akcija u nekoj kompaniji beže sa berze", izjavio je Zec za Radio televiziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vojvodine.
On dodaje da na domaćoj berzi mali akcionari nisu nimalo zaštićeni, jer onaj koji stekne većinu akcijskog kapitala u nekoj firmi izvlači dobit iz nje za sebe.
Takođe, ni velika preduzeća, poput Telekoma, a ni strane kompanije ovde nisu na berzi.
"Desilo se da imamo berzu koja je samo strašno dobro uhlebljenje za transakcionu elitu, za brokere, dilere, komisije i tako dalje", kaže sagovornik naše televizije.
On navodi da u principu sve finansijske institucije, a naročito berza kapitala, treba da pruže odgovore na sledeće pitanje: na koji način štednja, koja se kreira kod stanovništva, treba da se transferiše u privredu?
"Berza treba da bude jedan od instrumenata pomoću kojeg optimizujemo na koji način držimo svoju imovinu: da li ćemo imati štedni nalog, da li ćemo imati akcije, obveznice, da li ćemo kupovati nekretnine ili ćemo da se bavimo privatnim biznisom", objašnjava.
Zec dodaje da je berza je anglosaksonski izum koji je naročito uspeo u Engleskoj i Americi, pa su i najveće svetske berze danas u Londonu i Njujorku. S druge strane, kontinentalna Evropa nema jako iskustvo sa berzama, tu je značajnije tržište novca, odnosno banke kao finansijeri.
"Srpska tranzicija je sprovođena pod sugestijama MMF-a i Svetske banke i praktično je preuzeta anglosaksonska regulativa. Ideja je bila da se kroz privatizaciju stvori materijal za berzu i da ona tako počne da funkcioniše, odnosno da počne da funkcioniše kapitalizam", kaže.
Ipak, navodi, to je ono što se htelo, ali se desilo nešto sasvim drugo - da berza služi samo tome da se završi privatizacija i da se imovina koncentriše kod najmoćnijih socijalnih krugova, a sve ostale funkcije berze su izostale.
"U tome i jeste jedna od tragedija tranzicije – što su institucije pravljene dekretom a nisu izrasle iz prakse. A ne institucije ne mogu biti napravljene dekretom, to u životu ne funkcioniše", naglašava.
Kaže da sada posebno treba razmisliti o tome na koji način štednja građana treba da teče prema državi koja stalno traži novac, ili prema privredi, investitorima.
"Mislim da treba ići drugim pravcem, da treba omogućiti direktnu komunikaciju građana i države, da ljudi kupuju obveznice države. Zašto bi država terala građane da dolare daju u štednju pod kamatom od 0,5 odsto a onda iste te dolare pozajmljivala od banaka pod kamatom od 4-5 odsto ", upozorava.
Emisiju "Biznis monitor" u kojoj je gostovao profesor Miodrag Zec možete pogledati ovde.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
