Izvor: Blic, 08.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog utaje poreza gubimo 50 milijardi
Zbog utaje poreza gubimo 50 milijardi
Od 290.000 pravnih lica i preduzetnika skoro 30 odsto nije uplatilo nijedan dinar na ime javnih prihoda. Od 115.000 pravnih lica, 29 odsto nije platilo svoje obaveze, a čak 32 odsto od 175.000 preduzetnika nije platilo porez. Deo njih ne plaća porez zato što nema oporezivu aktivnost, ali to je jako mali procenat, gotovo zanemarljiv. Naše javne finansije bile bi bogatije ukoliko bismo sivu ekonomiju uveli u regularne tokove. Prevedeno u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novac, to bi značilo najmanje 50 milijardi dinara dodatnih prihoda u budžetu Srbije na godišnjem nivou - kaže za 'Blic' Marija Drča-Ugren, direktorka Poreske uprave Srbije.
Šta ćete konkretno preduzeti da sankcionišete neredovne platiše?
- Ne može se golom represijom rešiti taj problem. Ti sivi ekonomski tokovi su više od decenije bili socijalni ventil. Buvljaci, nelegalni kiosci, prodaja na kartonskim kutijama samo su manifestacija ogromnog robnonovčanog toka koji se odvija iza svega toga. Najčešće se taj socijalni sloj koristi u borbi da se održi taj status, pa se u prvi plan stavljaju izbeglice, ljudi koji su radili u propalim firmama. Svi oni uglavnom rade za nekoga ko njih istura u prvi plan i preko tih ljudi i tog prometa deo svog poslovanja drži u sivoj zoni. Kada bismo striktno i surovo primenili zakon, mi bismo dobar deo naše populacije mogli da pošaljemo u zatvor. To nije rešenje.
Prvi korak je jedinstvena baza podataka za pravna lica, uvođenjem PIB-a (poreskog identifikacionog broja), koji nam je omogućio uvid u broj onih koji ne plaćaju. Do kraja godine PIB će se uvesti i za sve građane, pa ćemo imati jasnu sliku svih prihoda pristiglih sa različitih strana. Drugi korak je opomena neredovnim platišama, kojom ćemo im staviti do znanja da ih posmatramo. Nakon opomene, očekujem da će najmanje 60 odsto njih uplatiti porez, a onda će se ići na druge zakonske mogućnosti. Koliko je građana u ovoj godini prijavilo porez na dohodak?
- Cenzus je 660.000 dinara godišnjih prihoda, a stiglo je 3.911 prijava. Najveću sumu je prijavila osoba sa juga Srbije iz trgovačke delatnosti, i to u iznosu od 48,2 miliona dinara. Sledeći iznos je 39,7 miliona dinara, zatim 39,2 miliona, 35, pa 25 miliona dinara i većina njih je iz Beograda i Vojvodine. Ukupan iznos je 4,5 milijardi dinara, što je 50 odsto više nego prošle godine.
Koliko je stiglo prijava imovine preko 20 miliona dinara?
- Do sada je stiglo 180 takvih prijava, a rok za prijavljivanje je do kraja oktobra. Očekujem da će pred kraj ovog roka biti još prijava, jer naši ljudi sve urade u poslednjem momentu. Ako ne prijave imovinu, može se dogoditi da u narednom periodu sva njihova imovina bude tretirana kao stečena u toj godini, i biće oporezovana po osnovu poreza na dohodak građana. Mi nismo organ koji se bavi oduzimanjem ili ispitivanjem porekla imovine. Kako teče naplata poreza na ekstraprofit i ima li još rata koje dospevaju za naplatu?
- Ukupno je naplaćeno 135 miliona i 534.000 maraka. Od toga je u ovoj godini naplaćeno 255.722 marke, a ostale su samo još četiri rate jedne firme iz Pančeva u iznosu od po 5.000 DM.
Smatram da naplata poreza na ekstraprofit nije dala očekivane rezultate zato što država nije imala kapacitet demokratskih institucija da to iznese. Pokazalo se da Poreska uprava, policija i pravosuđe boluju od bolesti koje se ne leče lako. U zemlji u kojoj ste nekažnjeno mogli ubijati, dilovati drogu, praviti velelepne vile na prljavom novcu, ispitivanje novčanih tokova deluje kao viša matematika. Mislim da je to došlo pre vremena, a inače smatram da nije uloga poreza da uspostavlja naknadnu pravdu. Osim Poreske uprave, svi drugi su digli ruke od tog zakona. On je dat u nadležnost vladinoj Komisiji za ispitivanje zloupotreba, a to je kao ono u socijalizmu - 'kad ne znaš šta ćeš, formiraj radnu grupu'. Ne može nikakva komisija da nadomesti rad institucija, tako da je taj zakon imao ograničene efekte. Obaveštavamo parlament svakog meseca o tome, ali ne dobijamo preporuke kako dalje da postupamo. Koliko puta su poreznici obišli stranku G17 i da li ste obilazili i druge stranke?
- Nismo imali nikakvu akciju kontrole političkih stranaka, jer su stranke registrovane uglavnom kao neprofitabilne organizacije i udruženje građana i nemaju poseban promet. Što se tiče poseta pravnim licima, imali smo tri posete u G17, dakle onoliko koliko ima pravnih lica pod nazivom G17 i to po zahtevu drugih državnih organa. Ne radi se o maltretiranju, već smo po zakonu bili dužni da odgovorimo na zahteve drugih državnih organa. Jeste li ustanovili neke nepravilnosti u radu ove stranke?
- O tome ne mogu da govorim. Postoji li mogućnost da Poreska uprava bude zloupotrebljena u dnevno-političke svrhe i suočavate li se sa bilo kakvim pritiscima?
- Ne verujem da možemo da budemo zloupotrebljeni, jer je rad poreske administracije takav da nema improvizovanja. Mislim da smo u stanju da izgradimo Poresku upravu sa integritetom. Što se tiče pritisaka, na mene lično ih nije bilo, ni od političkih partija, a ni od Vlade. Katarina Preradović Protiv inspektora 47 postupaka
- Reorganizacija Poreske uprave je u toku, i podrazumeva podelu poreske kontrole na tri dela: kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu i krivične istrage (poreska policija od 300 ljudi). Novi način rada će znatno smanjiti i mogućnost zloupotreba, a od ove godine smo uveli i unutrašnju kontrolu. U ovoj godini je povedeno 47 disciplinskih postupaka zbog ozbiljnih prekršaja. Svi naši zaposleni su u obavezi da prijave da li oni ili članovi porodice imaju firme, radnje, da li su članovi upravnih odbora, nadzornih odbora, članovi organa političkih partija, da li rade honorarno itd. U toku je provera da li te firme redovno plaćaju poreze i ako je tako, onda je to sve u redu, ali je konflikt interesa ako ta radnja ne plaća porez ili je niko ne kontroliše. Kolesar i Janjušević se račvaju
- Istraga o slučajevima Kolesar i Janjušević je u toku, a Poreska uprava se neće oglašavati o njima, jer to po zakonu nije dozvoljeno. Dosledan rad institucija je nešto mnogo važnije za svaku zemlju od pojedinačnih afera. Poreska uprava u ovim slučajevima radi i po zahtevu drugih državnih organa koje obaveštavamo o rezultatima, i oni će po okončanju istrage saopštiti rezultate. Podatke iz zemlje smo proverili, a radi se na proveri u inostranstvu. Ne mogu da kažem kada ćemo završiti istragu, jer se takvi predmeti veoma račvaju, ali očekujem da brzo možemo da završimo istragu o izmirenju poreskih obaveza. Kad je reč o pranju novca, to nije predmet istrage Poreske uprave - kaže u razgovoru za 'Blic' Marija Drča-Ugren, direktor Poreske uprave. Država ne prašta
Prioritet Poreske uprave je da poboljša poresku disciplinu kod poslovnih subjekata, jer će se iz pristojnog poslovanja izroditi poreska kultura i kod šire populacije. Ako krenemo obrnuto, da treniramo poresku disciplinu na građanima, a usput nam rastu imperije na neevidentiranim prihodima, švercu, prometu akciznim proizvodima, onda to nije u redu. Brojala sam da je u poslednjih sedam godina država 12 puta pravila reprograme poreskih dugova, i svi su se odnosili na privredu i preduzeća. Nikad država ništa nije oprostila građanima.
