Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Jan.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog skoka franka rate skuplje i do 20 odsto
Švajcarska narodna banka je iznenadno, posle tri godine, odlučila da prestane da brani fiksni kurs franka, što je dovelo do naglog skoka ove valute i unelo paniku u redove građana koji imaju kredite indeksirane u "švajcarcima".
Do danas ujutru jedan evro je vredeo 1,2 franka, da bi se samo nekoliko sati od objave odluke ŠNB-a vrednost ove dve valute praktično izjednačila. To znači da će sutra u menjačnicama franak vredeti oko 120 dinara, dok je još danas koštao samo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << 100 dinara.
To dalje znači da će svima koji imaju kredite vezane za ovu valutu već sledeća rata verovatno biti dvadesetak procenata veća nego što je bila do sada.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, kaže za Danas da će odluka švajcarske centralne banke vrlo brzo za posledicu imati da će rate za kredite porasti onima koji imaju ugovore koji su vezani za franak.
"Videće se kako će se to kretati, s obzirom da je Švajcarska narodna banka smanjila vrednost kamate na depozite sa -0,25 na -0,75 i to može da utiče na smirivanje kursnih oscilacija. Ali, ako se franak i evro izjednače, građani Srbije mogu da očekuju skok rate za nekih 20 odsto", upozorava Gavrilović.
Bankari potvrđuju da će iznos rate u dinarima morati da poraste zbog jačanja franka, ali podsećaju i na to da su kamate na ove kredite primetno niže od kamata na kredite u evrima.
"Centralna banka Švajcarske je donela odluku da prekine sa fiksiranjem minimalne vrednosti kursa prema evru i da istovremeno snizi kamatne stope, što je prouzrokovalo nagli pad vrednosti evra u odnosu na franak od 1,20 do ispod 1,00 u vrlo kratkom roku. Trenutni kurs (sredinom jučerašnjeg dana) se stabilizovao na blizu 1,03 franka za evro. Ova promena će uticati i na kretanje kursa dinara prema franku u smislu daljeg slabljenja dinara u odnosu na ovu valutu", kaže za Danas Sonja Miladinovski, članica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.
Prema njenim rečima, promet u švajcarskim francima u privredi nije veliki, te se tu ne očekuju značajnije negativne posledice.
"S druge strane, imajući u vidu da stanovništvo i dalje beleži visok stepen zaduženja u francima po osnovu dugoročnih kredita, posledice ove promene osetiće se sa prvom narednom otplatom revalorizovane rate, koja će svakako, ako ostane i dalje ovaj novi nivo kursa, biti u uvećanoj dinarskoj protivvrednosti u odnosu na poslednji obračun. S jedne strane, ove posledice će biti delimično ublažene činjenicom da su kamatne stope na kredite u švajcarskim francima generalno niže od kredita u drugim valutama, ali nedovoljno da se amortizuju sve posledice promene kursa", objašnjava Miladinovski, podsećajući da je prošli put - 2013. godine, u sličnoj situaciji reagovala i Narodna banka Srbije.
Miladinovski napominje da Sosijete ženeral ima mali broj kredita u švajcarskim francima, "u iznosu koji nije značajan u odnosu na ukupni portfelj kredita stanovništvu".
Da će NBS ili država morati da se uključe u rešavanje velikog problema u kom će se sada odjednom naći mnogi građani, smatra i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
"Jačanje švajcarskog franka u odnosu na evro će sigurno uticati na rate. Ali, neke mere će morati da se preduzmu, da se učini da rate budu podnošljivije u odnosu na dohotke građana. Koliko je ovo jačanje kursa franka trajno, videće se, ali činjenica je da je povećan problem koji je već ranije postojao", kaže Arsić, koji ne veruje da će banke biti spremne da klijentima po ovom kursu konvertuju kredite iz "švajcaraca" u evre.
"Moraće državni organi da posreduju između banaka i klijenata, verovatno u vidu nekog podsticaja", smatra ovaj ekonomista.
