Izvor: Politika, 10.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog rate skače i šećer
Bankarski termin „intenzivna komunikacija”, zapravo je poziv dužnicima da što pre uplate zaostalu ratu kredita. – Novca ima, ali su ljudi obazriviji
Posle telefonskog razgovora sa službenicom jedne banke koja je uporno tvrdila da nije uplaćena poslednja rata za keš kredit, Beograđanki S. V. skočio je šećer. Džaba što je već prethodno nekoliko puta ponavljala da ratu ne uplaćuje sama već joj se automatski skida sa mesečnih primanja.
U Srbiji je sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više kreditnih dužnika koji se stresu kad im i vikendom zazvoni telefon u strahu da ne čuju glas bankara koji ih ljubazno opominje da rata kasni dva-tri dana. A da je otplata počela sve više da „zastajkuje” i u našoj zemlji potvrđuju i podaci Kreditnog biroa. Tako, prema tim podacima, krajem prošle godine građani nisu na vreme izmirivali rate za 1,5 odsto kredita, a na kraju prošlog meseca za 2,1 odsto. I mada je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić uveren da ne postoji bojazan da zaduženi građani neće moći da otplaćuju i da će svoju obavezu prebaciti na žirante, banke koje su odobravale pozajmice samo uz ličnu kartu mogle bi ubuduće da imaju problema.
U nadolazećoj krizi sve su uglavnom kadrovski „ojačale” svoja odeljenja za naplatu dugova, za razliku od onih za plasmane. Bankari nerado govore o „nedisciplinovanim” klijentima i problemima sa naplatom.
– Sada se posvećuje veća pažnja klijentima koji su uzeli kredit i da li redovno otplaćuju. Ako rata nije legla par dana, podsećaju se da izmire dug jer je to jedini način da se predupredi kašnjenje preko 30 dana kada banci „zvoni” na alarmantno. Očekivanja su loša za naplatu kredita privredi što je vezano i stanovništvo koje je uvek bilo revnosno u vraćanju dugova – kaže Zoran Ćirić, regionalni direktor Folksbanke.
A Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da „klijenti te banke uglavnom namiruju rate svojih kredita na vreme. Neke od njih moramo da podsećamo na ugovorene obaveze, ali još uvek kasne u prihvatljivoj meri”, kaže Miroslav Rebić. On tvrdi da banka nije imala nijedan slučaj oduzimanja nekretnina po osnovu neizmirenog stambenog kredita.
– Interesovanje za gotovinske kredite zabeležilo je veliki pad u trenutku kada je Narodna banka Srbije svela ročnost na 24 meseca. Uprkos trenutnim povećanjima tražnje za keš kreditima, poput onog koje se desilo ukidanjem obaveze polaganja depozita na dinarske gotovinske kredite, smanjena ročnost gotovinskih kredita direktno utiče na smanjenje ukupne sume odobrenih takvih kredita. Kad je reč o potrošačkim kreditima, trenutno je veliko interesovanje za subvencionisane, koji omogućavaju građanima da uz nižu kamatu dođu do željene robe.
U Komercijalnoj banci za tri odsto je povećano kašnjenje otplate u odnosu na prethodne godine, ali to nije zabrinjavajuće, kaže Goran Milićević, direktor marketinga.
– Klijenti koji ne uplate ratu na vreme dobiju upozorenje. Disciplina, na kojoj insistiramo, mora da postoji jer ako duže kasne mogu da uđu u veće probleme, kaže Milićević i dodaje da je bilo samo nekoliko slučajeva u kojima su žiranti morali da se „aktiviraju”. Dok je obim keš kredita pao i u toj banci, namenskih, pogotovo za automobile, kako tvrdi, nije. Povećala se opreznost u zaduživanju, potvrđuje i on, tako da kredit uzimaju samo oni koji moraju.
Kašnjenje u otplati je u prvom tromesečju povećano za 0,2 odsto i u Unikredit banci, kaže Raško Tomašević, direktor za marketing.
– Kad je klijent u docnji dužoj od 15 dana, službenici Kol centra podsećaju ga da bi trebalo da uplati ratu. A kada je reč o smanjenom obimu potrošačkih i keš kredita, novca ima ali su ljudi obazriviji. Razlog je logičan jer se u krizi zamrzavaju plate, gubi se posao i svakom je teško da predvidi kako će biti sutra – kaže Tomašević.
Hipo Alpe Adria banka se takođe suočava sa povećanim stepenom kašnjenja u otplati kredita, ali to nije, kako kaže Rade Šević, zadužen za odnose sa javnošću, alarmantno. Banka „intenzivno komunicira” sa klijentima u pokušavaju da izbegne restriktivnije mere naplate. Takođe, banka se ponaša i u skladu sa merama NBS koje se odnose na očuvanje finansijske stabilnosti kao i bankarskog sistema. Tražnja za keš kreditima nije opala, naprotiv, samo je modifikovana struktura ponude – uz subvencionisane potrošačke, banka je ponudila keš pozajmice sa kamatom već od 11,5 odsto.
B. Dumić
[objavljeno: 11/04/2009]
