Izvor: B92, 26.Feb.2012, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog krize i jedemo i živimo loše
Beograd -- Od 2008. godine i početka ekonomske krize, kaiš smo stezali sve više i više, odrekli se mnogih stvari, ali i promenili mnoge navike.
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava da su od početka krize građani lagano najpre počeli da se odriču godišnjih odmora, zatim su na red došli zabavni i kulturni sadržaji, da bi na kraju počeli da štede na kvalitetnoj ishrani.
Brojke iz zvanične statistike često ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pokazuju da građani sada znatno manje novca mogu da izdvoje za pojedine stavke, ali je svima jasno da smo neke navike odavno izbrisali. Među prvima na listi za odstrel našao se alkohol, pa tako samo proizvođači piva beleže da im je potrošnja u poslednje tri godine pala čak za 30 odsto. Potom, dame su naučile same da sređuju svoju kosu, pa su sve ređe svraćale kod frizera, ali i kod kozmetičara, manikira, pedikira... Tokom krize navikli smo se na staru odeću i to da moda nije nešto bez čega ne može da se živi. Ipak, najveće promene kod većine građana pretrpeo je meni.
"Zimovanja su odavno prestala da budu u domenu mogućnosti prosečne porodice. Letovanja su se ili skraćivala ili su se nalazili jeftiniji aranžmani kako bi ljudi koliko-toliko održali neki normalan život koji podrazumeva da se treba i odmoriti od rada. Nakon toga je znatno zapostavljen zabavni i kulturni život. Ljudi su se u širokom smislu odvikli ne samo od odlazaka u restorane i kafiće već i od kulturnih događaja, tako da ređe idu u pozorišta, na koncerte i u bioskope. A onda smo počeli da se odričemo raznoraznih kupovina jer, jednostavno rečeno, nismo više mogli da ispratimo sve modne trendove. I ako smo nekada mogli da kupimo dva, tri komada odeće, to sada više nije slučaj", kaže Papović.
Na kraju su na red došla i odricanja u ishrani. Brojke pokazuju pad od 2008. pa do sada, kako u potrošnji mleka, mesa pa tako i broju vekni hleba po stanovniku. Osim što smo smanjili potrošnju osnovnih životnih namirnica, počeli smo da kupujemo hranu znatno lošijeg kvaliteta jer kvalitet finansijski ne možemo da ispratimo. Papović dodaje da se, nažalost, dešava da ljudi više i ne biraju šta kupuju, jer nemaju izbora.
"Na tržište se izbacuju neki novi proizvodi koji svojom cenom zaista privlače potrošače, ali je pitanje kakav je onda kvalitet tih proizvoda koji su nam ponuđeni. Verujem da su svi ti proizvodi zdravstveno bezbedni za upotrebu, ali se postavlja pitanje šta je to što mi unosimo u organizam i da li su zaista sve te hranljive materije zastupljene u toj meri u kojoj treba da budu", kaže Goran Papovič.
On dodaje da "nije nesreća ako ne odem tri puta nedeljno u kafanu sa prijateljima da nešto popijemo, ili u bioskop. Snaći ćemo se nekako, preživećemo. Ali ogromne promene u navikama koje se odnose na ishranu vratiće nam se u budućnosti. Zato se bojim da će način života pun odricanja u kombinaciji sa ishranom, uz prateći stres koji ostavlja posledice na mentalno zdravlje, dovesti za nekoliko godina do takvog bumeranga na zdravlje običnog čoveka, da je to nezamislivo. Jer kad ne ulažete u nešto, to vam se i vrati".
