Izvor: B92, 31.Maj.2017, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog jačeg EUR zajedničko zaduživanje?
Brisel -- Evropska komisija predložila je niz mera za jačenje evra, među kojima je i politički sporna zamisao o zajedničkom zaduživanju.
U dokumentu o produbljivanju ekonomske i monetarne unije, Komisija je navela da je evro od osnivanja uspešan projekat, ali da su njegove slabosti izložene tokom finansijske krize koja je počela u SAD 2007. i 2008. godine, zbog čega je potrebna dalja finansijska integracija.
S ciljem da se rizici smanje, ali i da budu podeljeni, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropska komisija je kao važnu meru u kompletiranju finansijske unije predložila da se razmotri osnivanje mehanizma "Evropska sigurna imovina" (European safe asset) koji bi bio sličan obveznicama američke državne blagajne.
Komisija priznaje da taj mehanizam otvara brojna i složena pravna, politička i institucionalna pitanja, posebno zbog bojazni da bi se time oslabili motivi za vođenje zdravih ekonomskih politika na nacionalnom nivou. Među najvećim protivnicima zajedničkog zaduživanja je Nemačka.
Zajedno s mehanizmom zajedničkog zaduživanja, prema predlogu Komisije, treba razmotriti osnivanje zajedničke blagajne na čijem čelu bi bio ministar finansija EU koji bi takođe predsedavao evrogrupom.
Evropska komisija je u cilju dalje integracije evrozone predložila mere za završetak bankarske unije i kapitalnih tržišta kapitala koje treba da ostvare ciljeve smanjenja i podele rizika.
U dokumentu se navodi da 25 godina od Mastrihtskog sporazuma koji je omogućio jedinstvenu valutu i 15 godina od njegovog uvođenja, evro koristi 340 miliona Evropljana u 19 članica EU, kao i 175 miliona ljudi u šest zemalja i teritorija koje su vezale svoju valutu za evro. Komisija navodi da je evro postao druga najkorišćenija valuta u svetu.
Evro je uspešna priča na mnogim nivoima, ali su problemi posle krize uticali na to kako se doživljava, navodi Komisija, dodavši da je podrška zajedničkoj valuti stalno visoka - sada je na oko 72 odsto, premda je najniža bila na 62 odsto 2012. i 2013. posle rasprava oko grčke dužničke krize.
Prihod stanovnika u zoni evra je stalno rastao od 1999. do 2007. što je podsticano povoljnim kreditnim uslovima i protokom kapitala, ali taj protok nije uvek prevođen u održive investicije, već je u nekim slučajevima stvarao balon kao u sektorima nekretnina i građevinarstvu. Pozitivan razvoj početkom prethodne decenije je sakrio poteškoće u nekim zemljama, posebno u finansijskim sektoru, nedostatku konkurentnosti, kao i efikasnost na tržištu rada, navela je Komisija.
Slabosti izložene tokom najveće recesije u 60-godišnjoj istoriji Evropske unije donekle su otklonjene, ali još nije došlo do potpunog oporavka, što je posebno vidljivo u delovima evro zone koji nisu bili dovoljno otporni da izdrže posledice ekonomskih šokova.
Krizom je posebno bio uzdrman bankarski sektor, što je izložilo i problem prevelikog oslanjanja na banke kao na izvor finansiranja umesto da se koriste drugi izvori poput tržišta hartija od vrednosti.
Evropska komisija navodi da Ekonomska i monetarna unija (EMU) mora biti otvorena za sve članice, kao i da integritet jedinstvenog tržišta mora biti očuvan zbog čega se očekuje se da sve članice osim Velike Britanije i Danske postanu članice evrozone.
Glavni ciljevi u završetku EMU moraju biti očuvanje radnih mesta, privredni rast, drušvena pravičnosti, ekonomska konvergencija i finansijska stabilnost, navodi Komisija, dodajući da u tom projektu odgovornost i solidarnost, smanjenje rizika i deljenje rizika idu ruku pod ruku.
Mere za smanjenje rizika moraju biti prioritet, navodi se u dokumentu i dodaje da evropska strategija za nenaplative zajmove može pomoći u rešavanju jednog od najtežih nasleđa krize, upozoravajući da će nereševanje tog problema, bankarski sektor evrozone ostvariti pod teretom.
Do 2019. treba dogovoriti mere za završetak bankarske unije u čemu su posebno važni zajednička fiskalna podrška Fondu za rešavanje problema (Single Reolution Fund - SRF) i Evropska shema za osiguranje depozita (European Deposit Insurance Scheme - EDIS) koji treba da budu dogovoreni što pre, po oceni Komisije, idealno do 2019. s tim da budu potpuno operativni do 2025.
EDIS bi trebalo da osigura da ušteđevine na depozitima budu bolje zaštićeni i to na istom nivou širom evrozone, dok je kredibilna fiskalna podrška za SRF ključna za rešavanje problema banaka kojim bi se izbeglo da troškove snose poreski obveznici.
Komisija navodi i da je napredovanje na ostvarivanju Unije tržišta kapitala (Capital Markets Union - CMU) od velikog značaja za inovativnije, održive i diverzifkovane izvore finansiranja i za domaćinstva i za kompanije. CMU bi dovela do podele rizika i time doprinela široj makrofinansijskoj stabilnosti u slučaj ekonomskih šokova.
