Izvor: B92, 18.Avg.2013, 11:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbog duvana treba rano ustati

Stara Pazova -- Život porodice Gojić, iz Ljukova, počinje u vreme kada se u gradovima vraćaju iz noćnog izlaska, pišu Novosti.

Porodica Gojić, iz Ljukova, mesta nedaleko od Stare Pazove, tokom berbe duvana život počinje u vreme kada se u gradovioma vraćaju iz noćnog izlaska. Cela familija, zajedno sa još 15 radnika, već oko četiri časa ujutro je na njivama, kako bi iskoristili jutarnju svežinu i ubrali što više zelenih listova ove industrijske biljke.

Gojići, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako objašnjava domaćin Mile, počeli su da gaje duvan pre 15 godina. A, biljka, širokih zelenih listova, umnogome im je promenila život. Ove sezone gaje duvan na 33 hektara i očekuju rod od 60 tona.

"Šta da vam kažem, od proizvodnje duvana živi kompletna naša familija, osim jednog sina, koji je u drugoj profesiji", kaže Gojić, dok sa radnicima privodi kraju punjenje ogromne traktorske prikolice listovima duvana.

"I ranije sam se bavio poljoprivredom, ali gajio sam kukuruz. Kada je pre par godina cena kukuruza pala na neprihvatljivih sedam dinara za kilogram, video sam da je vreme za promenu."

Prvo "komšijsko" selo Ljukovu su Golubinci. U njega su 1992. godine stigli prognanci iz Hrvatske. Oni su "doneli" duvan u Srem, počeli da ga gaje i da lepo zarađuju. Gojić je, kaže, odlučio da od komšija "prepiše" recept za uspeh. To, naravno, nije prošlo bez podozrenja meštana, koji su nepoverljivo gledali na "novu" kulturu. Najviše su mu, priseća se, primedbi stavljale "dangube" koji dane provode pred seoskom trgovinom...

"Ostao sam bez posla, a to se dogodilo i supruzi, a zatim i sinu, pa smo odlučili da i mi okušamo sreću sa duvanom" - nastavlja Gojić, dok sunce polako "označava" kraj dnevne berbe.

"Posao je težak, traži mnogo odricanja, ali znam da ću od fabrike sa kojom sarađujem, a to je "Japan tabako" iz Sente, dobiti kompletnu podršku u savetima, u obezbeđivanju repromaterijala i u nabavci mehanizacije, koju sam sada sasvim prilagodio duvanu. Naravno, i otkup kompletnog roda je garantovan."

I uposlene radnice, takođe iz Ljukova, su zadovoljne. Gordana Dubajić poslednjih 10 godina radi u berbi.

"Zna se kako se do posla teško dolazi, tako da sam zadovoljna što radim - kaže Dubajićeva, ne prekidajući sa branjem donjih, najvećih listova duvana", - Imamo 200 dinara na sat, komšija Mile zaradu redovno isplaćuje, tako da problema nema. A na rano ustajanje smo se prilagodile...

Njena koleginica Svetlana Rodić takođe je iskusna beračica duvana. U tom poslu je već četiri godine.

"Teško jeste, umorim se mnogo, ali raditi se mora" - kratko komentariše Rodićeva.

"Negde se plata mora zaraditi..."

Katica Mudrinić, počela je da bere duvan, kad i Rodićeva. Kaže kako je navikla na težak posao.

"Posao ide nekako" - kaže Mudrinićeva.

"Nisam na lakše ni naučila. Kada krenemo, rano zorom, dan bude baš dugačak. Kada u sedam doručkujemo, to nam dođe skoro kao ručak..."

"Pokazalo se da su žene najpouzdaniji radnici "- kaže Gojić.

"Odlični su berači, a ne dešava se da "zaglave" u provodu pa da ne dođu na posao. Uz njih, za teže poslove, slaganja duvana u okvire, i istovar okvira, angažujemo i studente na raspustu..."

Nastavak na B92...