Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog dobre cene seju pšenicu
Ove jeseni pod hlebnim žitom više od 600.000 hektara, a tolikog interesovanja nije bilo još od jeseni 2007. godine
Ove jeseni pšenicom će, sva je prilika, biti zasejano više od 600.000 hektara. Tolikog interesovanja za ovaj posao nije bilo još od jeseni 2007. godine. U poslednje tri godine pod hlebnim žitom sejalo se čak i ispod pola miliona hektara.
Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije” kaže da ratari još seju i da je moguće da se poveća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << površina zasejanih hektara. Po njemu tri su glavna razloga za veće interesovanje za ovu kulturu.
– Dobra cena stimulisala je zemljoradnike da povećaju površine pod pšenicom. Hlebno žito sada se prodaje po 27 dinara po kilogramu i nema naznaka da bi mogla da pojevtini. I u narednom periodu to će biti tražena roba s pristojnom cenom, jer žetva na južnoj hemisferi ima ozbiljnih problema. S druge strane pšenicu nije oštetila suša kao prolećne useve. Zbog suše zemljoradnici nisu baš dobro finansijski prošli, a u setvu pšenice najmanje se ulaže što je takođe prevagnulo – objašnjava Saković.
Viškovi za izvoz iznose oko 600.000 tona. Za prva četiri mesca nakon žetve, kada se računa ekonomska godina u ovoj proizvodnji, izvezeno je 187.000 tona pšenice i 67.000 tona brašna što sve ukazuje i da se izvoz odvija uobičajenom dinamikom i da nema nikakvih poremećaja koji bi pretili snabdevenosti domaćeg tržišta.
Upravo u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu, a sve zbog toga što je cena hrane kao posledica suše otišla drastično nagore, vlada je pre nekoliko meseci ukinula carinu na uvoz pšenice.
– Tom merom unapred se uticalo na to da pšenica ne poskupi iznad cene u okruženju. Jer, kada bi se to desilo počeo bi uvoz. Samim tim što nema ograničenja za izvoz proizvođači imaju tržišnu garanciju da cena na domaćem tržištu neće pasti ispod izvozne cene čime je obezbeđena i stabilnost cena na domaćem tržištu. Vladina mera je dobro odmerena, a i ranije smo je tražili u sličnim situacijama, ali bez uspeha – kaže Saković.
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju nešto drugačije podatke. Po njima je pod hlebnim žitom oko 550.000 hektara.
– To je svakako dobra vest, kao i to da je preko 80 odsto useva posejano u optimalnom roku – kaže Milan Prostran, savetnik u komorskom udruženju za agrar. – Jesen je bila idealna za setvu i pšenica dobro pripremljena dočekuje zimu.
Po njemu treba da povećavamo površine pod pšenicom, jer će to u narednom periodu biti tražena roba. Više je stanovnika u svetu, zbog krize je povećana potrošnja hleba, a cena pšenice je s pređašnjih prosečnih 120 dolara po toni povećana na 300 dolara u proseku u poslednjih pet godina. U odnosu na druge useve, pre svih prolećne, klimatske promene joj nanose manje štete, a u uslovima kada je kapital skup to što se u njenu proizvodnju manje ulaže je takođe od presudnog značaja.
– Mi sada na izvozu pšenice godišnje zarađujemo 80-90 miliona dolara, a kada bi u dogledno vreme povećali površine mogli bi da računamo i na prihod od 500 miliona dolara – kaže Prostran.
J. Rabrenović
objavljeno: 14.11.2012.
