Izvor: Blic, 04.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog deficita u budžetu moguće povećanje poreza i akciza
Prema predlogu rebalansa budžeta koji je pre dva dana usvojila Vlada, ukupni prihodi ove godine biće 650,18 milijardi dinara, ukupni rashodi 696 milijardi dinara, tako da je će budžetski deficit ove godine biti 45,82 milijarde dinara. A to je manjak u državnoj kasi veći za 4,84 milijarde dinara od onoga koji je ozakonjen u prethodnom skupštinskom sazivu.
Ovu godinu, po rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, karakterišu i visoke neravnoteže. Tako je deficit tekućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilansa ranije bio 14,7 BDP, a ove godine će biti oko 18,4 odsto; spoljni dug iznosi oko 60 odsto BDP, dok je inflacija trenutno 9,5 odsto, ali će „verovatno biti niža".
Ekonomisti smatraju da će prave razmere ovog povećanja budžeta doći do izražaja dogodine, a kao glavne probleme ističu inflatorni pritisak, rast poreza na dodatu vrednost, kao i akciza.
Pažnju stručnjaka znatno više zaokuplja kako će budžet izgledati u narednoj godini, jer je izvesno da će ova odluka imati posledice dogodine. Tako, stručnjak Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča Vladimir Gligorov ocenjuje da budžet Srbije za sledeću godinu ne može biti restriktivan zbog obaveza koje je vladajuća koalicija preuzela u predizbornoj kampanji.
- Postoje pritisci na budžet preko plata službenika u javnim i u drugim preduzećima i službama. To će biti teško smanjiti. Takođe, moraju da se ispune i obećanja data penzionerima - podsetio je Gligorov.
Glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora" Pavle Petrović ukazuje na to da rebalans budžeta donosi i dobre vesti, kao što je svođenje dodatnih rashoda na 15 milijardi dinara, dok su ovogodišnji prihodi povećani za deset milijardi, što daje povoljniji budžetski deficit od očekivanog, prenosi B92.
- To je, međutim, samo uži budžetski deficit. Kada se to spoji sa širim, penzionim i lokalnim delom, dolazimo do deficita koji je ipak značajan, od 2,5 do 2,7 odsto BDP, što je već zabrinjavajući deficit. Do rasta cena možda neće doći ove godine, jer je u poslednjem periodu inflacija relativno mala, ali će se posledice osetiti iduće godine - kaže Petrović.
Miroslav Zdravković iz Ekonomskog instituta povećanje penzija vidi kao glavnu pretnju inflaciji.
- Mnogo je opasnije to što se prihvata povećanje od deset odsto, koje na nivou cele iduće godine znači rast budžetskih transfera od preko 60 milijardi dinara, a to su stravično visoke sume iza kojih, bojim se, stoji loša statistika zarada. A to je već drugi inflatorni udar koji nas čeka, kada nam nadležno Ministarstvo finansija kaže da ćemo morati da povećamo akcize na derivate nafte, cigarete, a možda i stopu PDV. Porast akciza i PDV će biti drugi šok na rast cena i onda svi napori našeg guvernera da se bori sa inflacijom gube svaki smisao - analizira Zdravković.
