Izvor: Glas javnosti, 23.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog cene NIS-a sporazum sigurno neće propasti
BEOGRAD - U pregovorima sa ruskom stranom oko izgradnje gasovoda i prodaje NIS-a, Srbija treba da pokuša da poboljša svaki segment sporazuma koji može, a takvih je mnogo. Kao prvo, značajno to što je sporazumom predviđen gasovod sa kapacitetom od minimum 10 milijardi kubnih metara godišnje. Mislim da bismo sa Rusima mogli da dogovorimo mnogo ozbiljniji protok, jer bi to bilo isplativo i za Ruse i za nas. Takođe, treba znati da će ruska strana uložiti bar 500 miliona evra u rekonstrukciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i podizanje kapaciteta NIS-a, tako da će Srbija sa 49 odsto vlasništva u NIS-u imati veću vrednost nego danas sa 100 odsto. Rusi se obavezuju da plate 400 miliona evra za 51 odsto kapitala i da sa još 500 miliona podignu kvalitet derivata da bi oni bili konkurentni na evropskom tržištu, pošto sada nisu - kaže Petar Škundrić, novi ministar energetike i profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i počasni profesor Tehnološkog univerziteta u Sankt Peterburgu.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić insistiranjem na višoj ceni za NIS preti da sruši taj aranžman?
- Ne mislim da je u pitanju bilo kakvo rušenje. Smatram da postoji velika saglasnost u vladi da je to najvažniji energetski projekat u narednih 30 godina.
Postoje različita viđenja kako realizovati sporazum?
- Važnije je da govorimo o značaju projekta u budućnosti, nego o nekim manje bitnim segmentima. Cena svakog aranžmana je važna, ali najvažniji je dugoročni rezultat i šta će država time dobiti.
Pošto je Dinkić predsednik tog tela, da li on ima moć da prekine pregovore, odnosno da nametne svoje mišljenje u vezi sa cenom NIS-a, koje se razlikuje od potpisanog sporazuma?
- Mi sigurno nećemo ući u pregovore bez zajedničke strategije, koju prethodno odobri vlada. A normalno jeste da pokušamo da kroz pregovore ostvarimo najbolji mogući rezultat i za našu zemlju i za strateškog partnera. Naš je zadatak da stvorimo uslove za brzu ratifikaciju sporazuma u parlamentu i da brzo pristupimo ugovaranju. Uz bilo kakvo nametanje posao neće biti uspešan ni za jednu stranu.
Da li ste već započeli dogovore o strategiji u radnom telu za pregovore?
U naredna tri, četiri dana će biti prvi razgovor oko platforme. Međutim, počeli smo da se pripremamo kao da je sporazum već ratifikovan, tako da ćemo, čim ratifikacija bude obavljena, odmah početi sa ugovaranjem i realizacijom onih delova sporazuma koji ne predviđaju posebno ugovaranje, kao što je formiranje zajedničkog preduzeća u kojem će Rusi imati 51 odsto vlasništva, a mi 49. Nema potrebe za čekanjem. Naprotiv, sporazumom su definisani rokovi, recimo za studiju o izvodljivosti i projektnu dokumentaciju gasovoda rok je 18 meseci, a za realizaciju radova tri godine.
OD UVOZNIKA DO IZVOZNIKA
Može li Srbija da od uvoznika postane izvoznik električne energije i kada?
- Možemo da postanemo lideri u energetici kroz sedam, osam godina, a da Srbija postane izvoznica struje. Sa četiri gasne elektrane mi bismo u zimskom periodu postali ozbiljni izvoznici, a istovremeno bismo rešili problem grejanja gradova i imali bismo proizvodnju struje, a postojeći kapaciteti bi bili rasterećeni.
KOLIKO ULOŽITI U EPS?
Koliko bi vremena moralo da prođe i koliko bi država morala da uloži novca da bi EPS povećao svoju vrednost pet ili šest puta?
- U narednih četiri ili pet godina energetski sektor u celini može da multiplicira svoju vrednost. Postoje različiti mogući izvori finansiranja. I iz sopstvene akumulacije se mogu naći sredstva, a u energetskom sektoru finansijeri su svuda, samo je pitanje aranžmana koji će sa njima biti napravljeni. Ali u svakom tom dogovoru Srbija treba da zadrži većinsko vlasništvo.
Za Dinkića je gasni deo sporazuma nesporan, ali smatra da bi za prodaju NIS-a trebalo pokušati da se dobije veća cena. Da li otvaranje pitanja cene NIS-a može dovesti u pitanje ceo već ratifikovan sporazum?
Mislim da ne može.
Tomislav Nikolić je izjavio da je čuo od novog ruskog ambasadora da nije nemoguće da Rusija digne ruke od celog aranžmana, ako Srbija bude pravila pitanje oko NIS-a i da gasovod usmeri preko Rumunije?
- Ja tu vrstu bojazni nemam. Kad ratifikujemo sporazum on postaje zakon, državna obaveza. Druga bitna stvar je svetska energetska kriza, a samo ruska strana od svih zainteresovanih ulazi sa sopstvenom sirovinom. Ona je garant da će uvek biti dovoljno sirovine. Mi možemo da se dogovaramo i o stvarima kojih nema u sporazumu. Na primer, o mogućnosti da podignemo dve, tri ili četiri gasne elektrane i da postanemo lideri u gasnoj privredi i elektroprivredi u regionu.
Gde bi bile te gasne elektrane?
- Najisplativiji bi bili Novi Sad, Novi Beograd, Niš i Kragujevac, tako da se prati trasa gasovoda, što bi omogućilo najmanje troškove. Te četiri elektrane od po 600 megavata čine 2,5 milijarde evra novih investicija, a to je moguće i verujem da postoji zainteresovanost i našeg strateškog partnera za to. Mi ovim projektom postajemo partner i sa Rusijom, ali i sa EU, koja bi deo svojih energetskih potreba zadovoljavala ovim gasovodom.
Zbog čega je rađena nova procena NIS-a i angažovan „Dilojt“?
- Vlada se saglasila sa mišljenjem Ministarstva ekonomije i drugo nemam šta da kažem o tome.
Objašnjenje je bilo da se povećao profit NIS-a od prethodne procene do danas.
- Profit jeste povećan, ali je tržišna cena, kompletno posmatrana, možda mnogo veća, a možda i mnogo manja od već procenjene. Ne bih ulazio u to, ali smatram da ako možemo, u normalnim razgovorima treba da napredujemo u svakom delu sporazuma, uključujući i taj.
Prema Vašem mišljenju, Srbija ne sme učiniti ništa što bi dovelo u pitanje sporazum?
Apsolutno. Srbija nema boljeg projekta. Ona mora da bude ozbiljna država i da sačuva državni i pregovarački kredibilitet. Želja cele vlade, a ja čak mislim i ministra Dinkića, jeste da se ovo realizuje, a on bi želeo možda i više od toga. Jedino što ne smemo u toj želji da dozvolimo je da zbog toga posao bude doveden u pitanje.
Što se tiče drugih energetskih pitanja, vaša stranka - SPS je predlagala da se EPS ne privatizuje. Kakav je vaš stav o tome?
- Mislim da se nijedna ozbiljna država neće odreći osnovne supstancije u tom delu javnog sektora. Država mora da zadrži bar 51 odsto svih resursa u energetici. Drugo, kroz dokapitalizaciju i otvaranje novih strateških projekata, naša energetika treba da poveća vrednost pet, šest ili sedam puta i tek tada da pristupimo restrukturiranju ili delu privatizacije, jer će nam mnogo više ostati u državnom sektoru, a i mnogo više novca ćemo moći da obezbedimo preko vrednosti sektora.
Imate li procenu vrednosti EPS-a u ovom trenutku?
- Postoje neke procene koje datiraju iz 2003. i 2004. godine, ali novih procena nema, pa bi bilo neuputno da sad dajem takvu procenu.
Koliko povećanje cene struje je potrebno da bi EPS poslovao profitabilno?
- Ove godine daljeg povećanja cene struje neće biti. Da smo podigli cenu za 14 procenata, EPS bi profitabilno poslovao.
Koliki je potencijal malih elektrana, naročito hidrocentrala?
- Mi ćemo raditi na tome da svi obnovljivi izvori energije nađu svoje mesto. Mislim da bi hidropotencijal malih elektrana bio oko 500 megavata, što je oko polovine snage hidroelektrane „Đerdap“. Postoji preko 850 lokacija za izgradnju malih hidrocentrala. Mogli bismo da iskoristimo i snagu vetra i biomasu.
Veliki problem je komplikovana procedura za dobijanje dozvola za male elektrane i nedostatak državnih podsticaja za „čiste“ izvore energije, kakvi postoje u Evropi.
- Procedura nije komplikovana sa stanovišta ovog ministarstva, ali ona obuhvata i vodoprivredu i zemljište i lokalnu samoupravu i druge uslove. Ukupna procedura jeste složenija i treba da vidimo da se to pojednostavi. Država treba da stimuliše i cenu energije iz malih elektrana, koja može da bude viša.
Da li bi EPS pristao da otkupljuje struju od malih proizvođača po višoj ceni?
- Ako je to deo državne politike i ako će smanjiti emisiju gasova i sačuvati kopove uglja za buduće generacije, onda hoće.
Nega gospodin Skundirc kaze ko radi gasne elektrane?
Bice da je to Vojinova firma..
Kako ga nije sramota..
pored nekoliko kapaciteta koji treba da se grade, pre svega sa R.Srpskom, pa Djerdapa 3 on govori o gasnoj elektrani, a zna se da je gas mnogo skuplji enegenmt nego voda...
Ali VOjin je Vojin
Drugo treba da lepo napisete da je covek TEKSTILNI INZENJER I DA JE TAKAV PREDMET I PREDAVAO NA FAKULTETU -
ali Srbija je na sve i svasta navikla u ovom sektoru, pa i na ovo... Nista nije slucajno, Jos malo da se podeli i uzme,..pa posle mozemo i po zakonu.
Nema tu price da li je drzavna politika da stimulise zelenu energiju. ZAKON O ENERGETICI kaze da je to zelena energija i da je treba stimulisati, i ne pita se tu ni EPS, niti Pera Skundric, ...i na dalje, da li je ministar malo procitao direktive koje zemlje obavezujui na neke stvari..
Jadno, casna rec.
NEverovatno sta sve ovaj srpski energetski sektor trpi.
Za pocetak bi ministar mogao da se upozna sa strategijom, i zakonom o energetici, pa bi mogao i da vidi standarde koje Srbija treba da ispuni kao clanica Zajednice za energetiku zemalja JI Evrope.
Da li je moguce da srpski min.energetike nabacuje posao drugim drzavama, a ne sopstvenoj. Prioritet srpskog energetskog sektora jeste izgradnja kapaciteta pre svega od onih energetskih resursa koji su u zemlji, a ne oniih koji se uvoze bez obzira koliko ih KAO mi povoljnije platili...(jer toga nema osim u izjavama ovakvih minsitarta). A to je pre svega VODA>
Hidroelektrane na Drini sa Republikom Srpskom, sa kojom vec tri godine Srbija ima Sporazum o specijalnim vezama,... Potom Djerdap 3 koji bi bio reverzibilna elektrana i koji bi u rezervi mogao da drzi oko 800 mil kWh, cime bi Srbija zaista mogla biti lider u regionu, i cak uticati na cenu elektricne energije.
Pa potom te male hidrolektrane, za koje se namerno ne cini nista kako bi se omogucila eksplaotacija i proizvodnja zelene energije. Jer zasto bi.
Po ministru bolje je graditi gasne elektrane i to on vidi kao glavnu strategiju.
Kogeneracija svakako, odnosno spregnuta proizvodnja elektricne i toplotne energije, ali je pitanje da li gas, ili biomasa i ugalj, pa tek onda gas...
Ali interesi su interesi...svaciji samo ne srpskog energetskog sektora.
Nikako se ne bih slozila sa ovakvim tvrdnjama, i da ne dolaze od poznate lobistkinje.
Vodeni resursi koji se pominju, postoje i nece nestati, stavise, bice ocuvani za uslove kada drugih energenata na planeti ponestane, a medju njima i gasa.
Gradnja reverzibilne elektrane na Dunavu, nikako ne znaci zelenu energiju. Gradnja elektrane na Dunavu znaci unistavanje ogromnih kolicina plodnog i obradivog zemljista (crnice), i to u trenutku kada se svet suocava sa gladju. Potapanje oranica nece moci da izbegne i potapanje naseljenih mesta, sto sve poskupljuje izgradnju takvog mastodonta, o osecanjima ljudi i da ne govorim. Veoma je slicna situacija i sa Drinom.
Time dolaze u pitanje i gradovi uzvodno od predvidjenih jezera. Beograd se jos nije stabilizovao posle gradnje Djerdapa 1 i 2 a plavljenja nizih delova Grada i danas nisu sanirana, niti je izvedena adekvatna zastita od visokih podzemnih voda. Trosnost Novog Beograda bice samo pojacana. Rast nivoa Dunava i sa prethodnim el. osecala se do Novog Sada, te nema nikakvog razloga da to i sada ne bude, stavise moglo bi se ocekivati dalje prodiranje podzemnih voda. Daleko bi nas odvelo da to pokazem na potezu Tisa Dunav... Mutatis mutandis vazi i za Drinu.
Male elektrane jesu veliki doprinos stabilnosti el. enegrgetskog sistema, kao i svi drugi vidovi, vetrenjace u Vojvodini, uz tokove velikih reka, npr. Kada je rec o kogeneraciji, biomasa u nekom obimu moze da pomogne, no ne treba se zanositi da ona moze imati veci znacaj od mini-elektrana. Ugalj! nikako ne spada u zelenu energiju! i to vec jednom treba izbaciti iz glave. Kosovo lezi na uglju, ali nikome ne pada na pamet da to kopa i trosi u elektranama. Ne samo da je rec o "prljavoj" energiji, vec je rec o energentu male kalorijske vrednosti (iako visetrukom u odnosu na kolubarski). JEdino razumno resenje je kogeneracija u malim, "nacickanim" elektranama na gas. Jeftin i prirodno cist energent.
Srbija nema crnicu i sume za potapanje, a jos manje za zasipanje pepelom nekvalitetnog lignita (ne brinite, kroz koju stotinu godina moracemo i to da trosimo, kad drugoga ne bude). Inace, prica malo o Djerdapu3, a malo o nuklearki na Dunavu, gospodjo, ne pije vodu. Opredelite se za koga cete da lobirate, a ne predstavljajte svoje preporucivanje za ministra energetike navodnom brigom za zelenu energiju. Da ne bude price o spanskim selima.
.jpg)
