Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Avg.2009, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završena žetva, prinosi na nivou očekivanog
BEOGRAD - Žetva pšenice okončana je u celoj Srbiji, a prinos je na nivou očekivanog i iznosi oko 3,8 tona po hektaru, izjavio je direktor Fonda za žito Vukosav Saković, dodajući da je procenjeno da ukupan ovogodišnji rod iznosi oko 2,1 miliona tona.
Prinos pšenice po hektaru je na nivou očekivanog pre kiša, što znači da je veoma dobar i da ga obilne padavine nisu umanjile, kazao je Saković, dodajući da kiše, pak, jesu malo uticale na pogoršanje kvaliteta zrna, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na smanjenje njegove hektolitarske težine.
On je objasnio da se to odražava na ukupnu energiju, odnosno parametar koji pokazuje kakav se hleb može dobiti od pšenice, navodeći da postoje određeni problemi sa procentom te energije.
"Za dobra žita procenat te energije viši je od 50 odsto, a za lošija ispod 50 odsto", rekao je Saković, ističući da što je ta energija niža, onda je i pšenica lošija.
Prelazne zalihe pšenice
On je podsetio i da je Srbija u sezonu žetve ušla sa prelaznim zalihama pšenice većim od 400.000 tona, precizirajući da su te zalihe procenjene na između 400.000 i 450.000 tona.
Na početku jula zemlja je raspolagala sa oko 2,5 miliona tona pšenice, a domaće potrebe iznose oko 1,6 miliona tona, naveo je Saković, dodajući da višak iznosi 900.000 tona pšenice.
"Od tih viškova uvek ostaje deo za neke naredne rezerve i prelazne zalihe za sledeću godinu i realno bi bilo očekivati da te rezerve budu između 300.000 i 400.000 tona", rekao je Saković.
On je ocenio da bi iz zemlje trebalo izvesti negde između 500.000 i 600.000 tona pšenice, kako bi tržište moglo normalno da funkcioniše.
Kriza domaćeg tržišta
Saković je upozorio da je domaće tržište pšenice trenutno u teškom stanju i suočava se sa ozbiljnim problemima - niskom cenom pšenice i nepostojanjem kupaca za tu kulturu.
"Tržište je u ovom trenutku blokirano, i praktično nemamo kupce za našu pšenicu, jer mlinari kupuju minimalne količine, maltene ono što im je nedeljna potreba", objasnio je Saković, dodajući da mlinari ne žele da prave zalihe i sebe izlažu dodatnim troškovima.
Trgovci, takođe ne kupuju pšenicu, jer i ovako niska cena na tržištu visoka je za izvoz i na njoj se ne može zaraditi, kazao je Saković.
On je istakao da je količina pšenice ovogodišnjeg roda koju je država otkupila mala, jer tih oko 65.000 tona čini svega oko tri odsto ukupne proizvodnje i manje od tri odsto postojećih ukupnih količina u zemlji.
"Ono što za proizvođače ne valja je što je trenutna cena pšenice između osam i po i devet dinara", istakao je Saković, procenjujući da će zbog pritiska, žito u avgustu još dodatno pojeftiniti i cena će verovatno iznositi osam dinara.
Rešenje za postojeće probleme na srpskom tržištu pšenice u ovom trenutku je "više u rukama države, nego svih drugih", dodao je Saković.
"Rešenje bi moglo biti da pšenica poskupi na svetskom tržištu i da Srbija postane konkurentna za izvoz", naveo je Saković, naglašavajući, ipak, da "nijedna ozbiljna analiza ne ukazuje na to da će pšenica ozbiljnije poskupeti sve do kraja ove godine, kada bi se moglo očekivati blago povećanje cene".
Cena pšenice prošlogodišnjeg roda kreće se između 11 i 12 dinara, a ovogodišnjeg između osam i po i devet dinara, što ukazuje na određene probleme sa kvalitetom pšenice, rekao je Saković.
Prema njegovom mišljenju, rešenje bi bilo i da država otkupih novih 200.000 tona pšenice ili još veću količinu od te, što bi uticalo na to da tržište u jednom mesecu proradi i počne da funkcioniše.
Izvozni podsticaj
Saković je naglasio da bi konačno rešenje problema prisutnih na domaćem tržištu pšenice bilo uvođenje izvoznog podsticaja, koji je postojao do pre nekoliko godina.
Taj izvozni podsticaj trebalo bi da bude uveden za određenu količinu pšenice, na primer 500.000 tona i da iznosi 1,5 dinar po kilogramu, ocenio je Saković, ističući da bi trgovci tada mogli da izvezu, čime bi došlo do oslobađanja viškova i normalnog prodavanja i trošenja količina koje postoje u zemlji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
