Izvor: B92, 05.Mar.2009, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završava se Biznis forum

Beograd -- Na Kopaoniku se završava trodnevni Biznis forum, na kojem učestvuju najviši državni zvaničnici i vodeći ekonomski stručnjaci.

Na trodnevnom skupu vodila se rasprava i nudila su se rešenja za ublažavanje negativnih efekata svetske krize na ekonomiju Srbije. U završnici ekonomskog skupa glavna tema je "Konkurentnost i kontrola monopola", gde su predstavnici države i ekonomisti ponudili svoja rešenja na pitanje kako da se unapredi konkurentnost srpske privrede >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u uslovima ekonomske krize.

Jedna od važnijih poruka sa Kopaonika bila je i ocena potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji je ukazao da ne bi trebalo smanjivati plate i penzije, jer bi to smanjilo kupovnu moć stanovništva, a time i domaću tražnju.

Savetnik premijera Srbije, ekonoista Jurij Bajec, kaže da je sada jasno da je i Srbiju pogodila recesija i da je potrebno da se protiv ublažavanja efekata ekonomske krize udruže snage.

"Sada je definitivno udarila svom snagom, to smo videli po januarskim i nekim februarskim podacima. Mislim da u tom smislu jedan dogovor da ćemo u Vladi raditi zajedno, da Narodna banka Srbije mora da sarađuje sa fiskalnom politikom, s Ministarstvom finansija, i da ćemo na taj način morati da nađemo jedan model i za kurs i za jedan novi budžet koji će zadovoljiti potrebe koje su u ovim vremenima najvažnije, a to je da ne ugrozimo život najugroženijih, da sačuvamo zaposlenost, a da sa druge strane, nađemo načina i da nešto proizvedemo", rekao je Bajec.

Đelić: BDP bliže nuli nego prvobitnom planu

Potpredsednik Vlade rekao je i da će rast bruto društvenog proizvoda biti bliži nuli nego 3,5 odsto, koliko je planirano Zakonom o budžetu.

Na panel-diskusiji, koja je održana na Kopaoniku u okviru Biznis foruma, Đelić je ocenio da Srbija može da bude zadovoljna ako ukupna inflacija ove godine bude 10 odsto. On je, međutim, i dalje optimista kada je reč o ekonomskoj krizi koja je zahvatila Srbiju i smatra da ćemo mnogo bolje proći nego zemlje u okruženju.On, ipak, upozorava da država mora da prihvati realnost koja nas očekuje u ovoj godini. "Mislim da ćemo biti veoma blizu nultog rasta ove godine. U svakom slučaju, mnogo bliže nuli nego rastu od 3,5 odsto, koliko smo predvideli kada smo formirali budžet za 2009. godinu”, očekuje Đelić.

"Recimo da ćemo se truditi da imamo inflaciju od 10 odsto ove godine i pretpostavimo da ćemo imati 11 odsto deficita tekućih plaćanja na kraju ove godine. Ne samo iz pozitivnih razloga, nego i zbog toga što će uvoz značajno brže pasti od izvoza", objasnio je potpredsednik Vlade.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ukazuje da su najveći problem privrede dugovanja privatnih firmi prema inostranim bankama i da će cilj države biti da omogući refinansiranje tih kredita kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje firmi.

"Zbog toga ćemo mi verovatno morati za nekoliko meseci da dodamo još sredstava, za još subvencionisanih kredita, ali s obzirom da je taj odnos 1:20 - država jedan, banke 20 – mislim da je to realno”, ocenio je Dinkić.

"Takođe ćemo pokušati da pribavimo dodatna sredstva iz inostranstva, od međunarodnih finansijskih organizacija, poput Evropske investicione banke, koja je, kao što znate, zajedno sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, prošlog petka donela jedan novi program za podršku zemljama istočne Evrope od 24,5 milijardi evra”, najavio je on.

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević istakao je da se mora otkloniti nelikvidnost države, odnosno da država mora redovnije da isplaćuje svoje obaveze, kako bi privrednici mogli da rade u uslovima krize.

On smatra da država dodatna sredstva u budžetu može da obezbedi ažurnijim naplaćivanjem svojih potraživanja od građana i privrede.

Ima li razloga za optimizam

Pojedini privrednici ponavljaju da ne dele optimizam Vlade. Koordinator ekonomskog tima DSS-a Nenad Popović smatra da državu očekuje recesija u drugoj polovini godine i da mere Vlade neće doneti željeni rezultat.

Međutim, Popović smatra da država može da pronađe dodatna finansijska sredstva i kod nekih drugih zemalja.

"Mislim da bi jedna vlada koja bi imala normalniji odnos prema svim partnerima, u tom smislu i prema Ruskoj Federaciji, sigurno mogla da računa na tri milijarde evra od Rusije u ovoj godini i tri milijarde evra u sledećoj godini”, smatra on.

"Ovo govorim vrlo odgovorno, o ovome sam razgovarao. I tih šest milijardi u dve godine bile bi ogroman zamajac za jedan interventni fond za pomoć srpskoj privredi", kaže Popović.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić ocenio je da Biznis forum pokazuje neozbiljnost i neodgovornost predstavnika vlasti, koji su izneli čak i suprotne stavove o tome kakva treba da bude ekonomske politika Srbije u uslovima krize.

"Napravili su mini cirkus za TV kamere, a o svemu o čemu razgovaraju na Kopaoniku nisu razgovarali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a istovremeno se pokazala potpuna nekonzistentnost i nekoherentnost u stavovima visokih državnih zvaničnika o tome kakvu ekonomsku politiku moramo da vodimo", ocenio je Vučić.

"Verovali ili ne, čak predstavnici istih političkih partija, ne samo iz iste vlade, iznose dijametralne stavove o tome kako zemlja treba da se ponaša u uslovima ekonomske krize", kaže on.

Srbija slabo konkurentna

Srbija se po nivou konkurentnosti privrede nalazi na 85. mestu u svetu, od 134. zemlje, a put iz krize vodi preko jačanja konkurentnosti, rečeno je na Biznis forumu na Kopaoniku.

Po stepenu ekonomskih sloboda, među 43 evropske zemlje, Srbija se nalazi na 37 mestu, rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić i dodao da je po pitanju otvorenosti budžeta Srbija u sredini rang-liste među evropskim zemljama, pri čemu nam se najviše zamera što kasni izrada završnog računa budžeta, koji treba da uradi Državna revizorska institucija.

Ilić je naveo da su nerešeno pravo vlasništva nekretnina, velika Vlada Srbije po broju ministarstava, nivo korupcije i otvorenost budžeta najveći nedostaci koje "moramo otkloniti" da bi poboljšali konkurentnost privrede.

Prema njegovoj oceni, Srbija ima kapacitete da poboljša konkurentnost za "dan posle krize", odnosno, da krene putem razvoja, kada se kriza završi.

Možete pogledati gostovanje predsednika Saveza ekonomista Srbije Dragana Đuričina u vestima TV B92.

Nastavak na B92...

RTV Pink: Đelić: Ne smanjivati plate i penzije