Izvor: Blic, 31.Okt.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaustavno vreme
Otadžbino, znaš li koje te dete ljubi više od sve druge dece? Ako nisi u nedeljno veče već pošla na počinak, čula si, bleda majko, oko jedanaest sati reči urednika Nove srpske političke misli: moj utisak nedelje je to i to, ali ima jedan utisak koji nije na vašoj listi a ja sam ozaren njime ceo bogovetni dan. Znate, Avalski toranj je dovršen i pušten u opticaj, to me ispunjava toliko da ja, koji slovim za rečitu osobu, ne mogu to rečima da iskažem, u tornju ima toliko simbolike, NATO >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je to srušio, a mi smo ga opet podigli...
Dva sata je trajala emisija ali je rodoljub iskoristio poslednje sekunde da se javnosti još jedared preporuči i takoreći ureže u sećanje kao šampion. Jer, ministar inostranih poslova, koji je takođe bio gost, isto se ispostavio kao iskusan, vešt rodoljubac, i trebalo ga je ovom upadicom iz glave nadmašiti: pobedonosni gol postignut u onome što sportski reporteri zovu zaustavno vreme.
Ah, zašto mene ne preplavljuju tako uzvišena čuvstva! Drago je i meni ako je toranj opravljen, raduje me kad se nešto obnovi, kao vodovod u Farkaždinu, ili kad se nešto novo izgradi, kao što je spomenik Puškinu, ali već time što nisam pomno pratio obnovu tornja, što je nisam ni novčano potpomogao, izgubio sam korak sa rodoljubima i sad, kad je sve cakum-pakum, ne bi bilo ni pristojno da to bude i moj utisak nedelje.
Ali, ako sam glede Avalskog tornja već u početku ispao iz igre i lišio sebe prijatnog čuvstva pripadnici maloj, ali pravičnoj i radinoj zajednici koja unatoč siromaštvu podiže nanovo porušeni toranj i tako ispoljava ne samo graditeljsku nego nadsve duhovnu nadmoć nad rušiteljima, zašto da ne budem upamćen kao rodonačelnik obnove zgrada Generalštaba i one policijske ruševine u dnu Kneza Miloša?!
Evo: predlažem da se raspiše zajam za obnovu ovih zgrada makar ta obnova bila skuplja od izgradnje novih koje bi imale istu kubaturu! I ne bih enterijer preuredio u hotel (iako bi to bilo komercijalno), nego bih baš namerno vratio u nju sve generale i pukovnike koje imamo, neke bih oficire vanredno unapredio, jer nemamo više baš armiju za čije je potrebe zgrada bila sazidana, svejedno, na uglu Nemanjine i Kn. Miloša nikao bi velelepan "Centar neutralnosti” koji bi, bar koliko i Avalski toranj, poručivao: evo, ovo ste vi srušili, a mi smo restaurirali kamen po kamen, vama uz nos.
&
Ne bio ja u koži šefa države koji dolazi u posetu dva dana posle Medvedeva: nema trubača, nema spomenika turskom pesniku (iako barem Nazim Hikmet to zaslužuje), nema groblja porobilaca Beograda, nisi u krvnom srodstvu sa domaćinima, ne donosiš milijardu, ali sve je prošlo lepo da ne treba lepše.
