Izvor: S media, 24.Sep.2009, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaustavljen pad privrede
Srpska privreda i dalje je u recesiji i još nema pouzdanih znakova oporavka, ali je pad privredne aktivnosti zaustavljen, ocenili su danas stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ocenio je na predstavljanju novog broja "Kvartalnog monitora", koji izdaje FREN, da je inflacija zbog recesije "zakočena", kao i da je vreme za postepeno popuštanje monetarne politike, odnosno postepeno smanjenje referentne kamatne stope. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
On je istakao da bi trebalo sprečiti preterano jačanje dinara jer previše jak dinar nije dobra osnova za period rasta posle krize,navodeći da je od aprila prošle godine dinar realno oslabio za samo tri odsto.
Petrović nije precizirao kolika bi trebalo da bude vrednost dinara prema evru naglasivši da on ne bi trebalo dalje da jača, kao i da njegove oscilacije ne bi trebalo da budu dramatične.
On je ukazao da je pad bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju bio oko 4,4 odsto napominjući da je najveći pad zabeležen u preradjivačkoj industriji i gradjevinarstvu.
Prema rečima Petrovića, platnobilansni deficit "slomljen" je recesijom i očekuje se da će do kraja godine biti 2,5 milijardi evra, odnosno osam odsto bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na prošlogodišnjih 18 odsto BDP-a.
Budžetski prihodi u drugom kvartalu realno su pali za 13,4 odsto u odnosu na drugi kvartal prošle godine, dok su rashodi pali za šest odsto, koliko je i bilo predvidjeno rebalansom budžeta, medjutim, loše je što je plan ispunjen drastičnim smanjenjem investicija u infrastrukturu, objasnio je on.
Petrović je naveo da je u julu bilo znakova oporavka budžetskih prihoda, ali je već u avgustu to "demantovano" i ponovo je zabeležen visok deficit i dodao da je fiskalni deficit u drugom kvartalu bio 44 milijarde dinara, odnosno šest odsto BDP-a.
On je ocenio da je stari model privrednog rasta u Srbiji, koji je bio zasnovan na visokom prilivu kapitala i ulaganju u nerazmenjive sektore, nije održiv, jer će prilivi posle krize biti trajno manji.
Prema njegovom mišljenju, izvore rasta trebalo bi tražiti u preradjivačkoj industriji, delu poljoprivrede, razmenjivim uslugama, odnosno svim sektorima koji se takmiče sa stranom konkurencijom, a za to je potrebno povećanje konkurentnosti naših proizvoda i poboljšanje investicione klime.
Petrović je napomenuo i da će budžetski deficit do kraja godine biti 4,5 odsto BDP-a, u narednoj godini trebalo bi da bude smanjen, dok će javni dug Srbije do kraja godine dostići 34 odsto BDP-a.
