Izvor: B92, 24.Feb.2010, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaustaviti "evroizaciju" Srbije
Beograd -- Treba pokrenuti kampanju koja će se suprotstaviti "evroizaciji" Srbije, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.
Umesto da se intervencijama iz deviznih rezervi utiče na kretanje kursa, ministarka finansija zalaže se za pokretanje kampanje na nivou države koja će se suprotstaviti "evroizaciji" - dominaciji evra u ekonomiji Srbije.
Ministarka Dragutinović kaže da deli stav guverenera Radovana Jelašića da kurs dinara odražava stanje u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomiji zemlje. Ona kaže da država treba da pokuša da motiviše banke, a da banke opet motivišu svoje klijente, da se smanji stepen evroizacije konverzijom deviznih kredita, odnosno kredita koji su vezani za evro, u dinare.
Prema njenim rečima, preterano prisustvo evra u srpskoj ekonomiji moguće je smanjiti i razvojem sekundarnog tržišta hartija, kao i korišćenjem dinarskih depozita države.
Komentarišući sugestije Međunarodnog monetarnog fonda da bi Srbija trebalo da promeni kurs u ekonomiji, Dragutinovićeva kaže da se zalaže za novu javnu politiku koja bi osim smanjenja javne potrošnje trebalo da podrazumeva i tržišni kurs dinara, nizak deficit i inflaciju, sigurnost ugovora, borbu protiv korupcije i izgradnju dobre infrastrukture, jer su to kriterijumi koje primenjuju strani investitori kada se odlučuju za dolazak u Srbiju.
O reformi penzionog sistema u vezi sa kojom je bilo i najviše nesuglasica u pregovorima sa MMF-om, ministarka kaže da je "suština Vladine reforme penzionog sistema koju je podržao i MMF je smanjenje broja penzionera”. "Reforma podrazumeva i povećanje najmanjih, uz smanjenje najvećih penizija", rekla je Dragutinovićeva gostujući u vestima B92.
Prema njenim rečima suština reforme je smanjenje broja penzionera, a efekti reforme penzionog sistema koju je Vlada predstavila MMF-u pokazaće se za pet do deset godina, kada je predviđeno da ukupni izdaci za penzije ne prelaze 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. "Osnovna ideja te reforme jeste smanjenje priliva novih penzionera, što se može postići podizanjem minimalnog starosnog doba za odlazak u penziju sa 53 na 58 godina, kao i produženja minimalnog radnog staža za žene, sa 35 na 38 godina", objasnila je Dragutinovićeva.
Ona kaže da je urađena detaljna analiza svih onih profesija, posebno u sektoru bezbednosti, koje imaju pravo na beneficirani staž i tu će se dogoditi ogromne uštede. To su sve mere koje će usporiti priliv novih penzionera. "To su mere koje su štedljive na duži rok, plus jedna mera koja može obradovati one koji primaju minimalnu penziju - a to je da će iznos minimalne penzije ovom reformom biće nešto povećan, dok su maksimalne penzije smanjene", rekla je ona.
Milosavljević: Stabilizovati kurs
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević rekao je da očekuje da centralna monetarna vlast u Srbiji učini sve da obezbedi stabilnost kursa nacionalne valute i dodao da slabljenje kursa dinara ne olakšava poslovanje privrednika.
"Privrednici žele, vape za stabilnošću i predvidivošću kursa dinara", rekao je on i dodao da su reference Srbije za privlačenje stranih investicija politička i makroekonomska stabilnost.
"Političku imamo, makroekonomsku sa ovim oscilacijama i slabljenjem vrednosti dinara nemamo", naglasio je Milosavljević i istakao da od centralne monetarne vlasti očekuje da obezbedi stabilnost dinara zbog projekata kakav je i osnivanje Komiteta.
Uz napomenu da to nije u njegovoj nadležnosti, Milosavljević je naglasio da ipak očekuje da "centralna monetarna vlast učini sve da obezbedi stabilnost i predvidljivost kursa nacionalne valute" a zarad projekata saradnje preduzeća iz Srbije i drugih zemalja.
Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović ocenio je da za kompanije koje većinu svojih proizvoda izvoze pad vrednosti dinara može biti stimulativan. Ali, istakao je on, stabilnost kursa je veoma značajna za unutrašnje poslovanje kompanije, zbog čega mora da postoji jasan balans između kursa dinara i evra.
Predstavnik kompanije "ICM elektroniks" iz Novog Sada Nenad Mićić kaže da se se kretanje kursa u prošloj godini značajno odrazilo na poslovanje njihove kompanije. "S obzirom na to da naša kompanija uvozi 80 odsto komponenti za proizvodnju, kurs je imao negativan uticaj na naše poslovanje zato što mi uzimamo robu u evrima, a naplaćujemo u dinarima", rekao je on.
"Prošle godine kurs je bio na 73, a zatim se povećao do 90, i to je imalo jak negativan uticaj na poslovanje naše kompanije. Zbog kursnih razlika smo dosta izgubili, pa je tako pola prometa za tu godinu 'istrpelo' promenu kursa", naveo je Mićić i dodao da bi "Vlada trebalo da se potrudi da se održi stabilan kurs, kako bismo mogli da poslujemo normalno".
