Izvor: B92, 08.Apr.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastoj investicija u Srbiji
Beograd -- Ekonomisti upozoravaju da strani investitori i kreditori sada ne žele da ulažu u Srbiju, jer čekaju rezultat predstojećih izbora.
Oni ukazuju da se čeka i na ishod zapleta koji je nastao otcepljenjem Kosova. Bez stranih investicija, umanjuje se mogućnost za finansiranje uvoza i povećanje izvoza, a time i prostor za brži i stabilniji privredni rast. Stav stranih investitora o političkoj situaciji u našoj zemlji mora da se promeni, poručuju stručnjaci sa Ekonomskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << instituta.
Ekonomisti savetuju, umesto blokade, nastavak ekonomske saradnje sa zemljama koje su prihvatile nezavisnost Kosova.
Srbija mora da pošalje pozitivne signale investitorima i liberalizacijom tržišta i menjanjem Zakona o zaštiti konkurencije i monopola.
"Ne vredi mnogo ona priča: pa dobro, ako nam izostane neki kapital iz EU, jer je većina zemalja tamo priznala nezavisnost, a ona je naš glavni i trgovinski i investicioni partner, ako izostane taj, onda će doći neki drugi kapital, sa druge strane. Neće doći, nikakav kapital iz altruizma, i to ne treba brkati sa jednokratnim pomoćima i donacijama", objašnjava ekonomista Stojan Stamenković.
Rast investicija najveći je imperativ Srbije koji utiče na rast standarda i na otvaranje novih radnih mesta.
Ukoliko i dalje bude zastoja u pristizanju stranih investicija, profesor Jurij Bajec predviđa dve mogućnosti.
"Sa stanovišta potrošnje, postoje samo dve mogućnosti. Ili da realno oborite plate i penzije, i drugo, lična primanja imate 20 odsto manje nego sada, uz realno zadržavanje cena, znači imate manje nego sada. Ili poznati trik, tako da napravite inflaciju, tako što će dići kurs i na taj način obezbedite situaciju da ljudima isplaćujete penzije i plate, a da oni realno primaju 20 odsto manje nego sada", objasnio je Bajec.
Stojan Stamenković ukazuje da se posledice političke nestabilnosti osećaju i na međubankarskom tržištu.
Tako je u poslednja dva dana marta na međubankarskom tržištu ostvaren promet od svega oko 11 miliona evra, a u januaru je prosečan dnevni promet bio 200 miliona evra.
