Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto nas legitimišu na šalterima
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da je svaka obrada podataka o ličnosti dopuštena ako to nalaže zakon ili uz pristanak osobe o čijim je podacima reč
Poslala sam supruga da kupi namirnice mojom kreditnom karticom, a ja sam ostala kod kuće sa jednomesečnom bebom. U prvoj radnji u koju je svratio odbili su ga, tvrdeći da ne može da plaća karticom koja nije na njegovo ime, a u drugoj nisu ni pogledali podatke, nego su je samo provukli i naplatili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << račun, priča bivša radnica jedne banke koja na svom šalteru, kaže, nikada nije primila, niti uslužila nijednog klijenta, a da mu na uvid nije tražila ličnu kartu.
Zloupotrebe su vrlo česte, objašnjava, ne samo prilikom plaćanja, nego i podizanja novca i banke su vrlo stroge u tom smislu. Zato bi, objašnjava, bilo sasvim logično da i trgovci prilikom svake transakcije identifikuju onoga ko plaća i budu sigurni da nije reč o zloupotrebi.
U velikim trgovinskim lancima, ipak, za razliku od banaka, zbog, kako kažu, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ne traže ličnu kartu na uvid prilikom naplate računa karticama, ali sa bankama imaju definisane procedure kako da se u kom slučaju ponašaju kada kupac plaća karticom.
U Pošti Srbije u kojoj se nedavno, upravo zbog lične karte, dogodio incident u kome je učestvovao i ministar finansija Dušan Vujović, kažu da su zaposleni na šalteru dužni da prilikom isplate gotovine po platnim karticama postupaju u skladu sa Opštim uslovima i pravilima kartičarskih organizacija. Ova pravila, navode u pres službi ovog preduzeća, nalažu da pružalac usluge zahteva od korisnika da, uz platnu karticu, uključujući i kartice sa PIN kodom, podnesu na uvid ličnu kartu ili pasoš radi provere identiteta. Oni objašnjavaju da je ova procedura usmerena na zaštitu korisnika i sprečavanja zloupotreba.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže za „Politiku” da je, načelno, svaka obrada podataka o ličnosti, pa shodno tome i identifikacija uvidom u ličnu kartu, dopuštena samo po dva osnova – ako je predviđena zakonom ili ako se vrši uz pristanak lica o čijim podacima je reč.
– Kad govorimo o prvoj varijanti, naglašavam ono „predviđena zakonom”. Ustav izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom, ne i aktima manje pravne snage. A postoji i Odluka Ustavnog suda doneta u jednom postupku, koji sam kao poverenik pokrenuo, u kojoj se izričito potvrđuje da se podzakonskim aktom ne može uvoditi obrada podataka o ličnosti. Dakle, nikakve uredbe, pravilnici, interne procedure i slično nisu valjan pravni osnov za obradu podataka bez pristanka lica o čijim podacima je reč, kaže Šabić.
Kada je reč o pristanku lica o čijim podacima je reč, on objašnjava, da bi on trebalo da bude slobodan, što nažalost često nije. Građani su često suočeni sa situacijom da neće završiti posao zbog koga su došli u banku, poštu, trgovinu ako ne postupe po zahtevu.
– Zbog toga se kao poverenik zalažem za to da se zakonom eksplicitno utvrde situacije u kojima se vrši identifikacija, a pogotovo situacije u kojima se još zadržavaju kopije dokumenata. Postoje i situacije u kojima je lako prepoznati i smisao i opravdanost zahteva za davanje ličnih podataka, a u svim drugim bi građani trebalo da insistiraju na tome da onaj ko traži podatke navede zakonski osnov na osnovu koga to traži, kaže naš sagovornik.
I u Narodnoj banci Srbije potvrđuju da važećim propisima nije predviđena obaveza trgovaca da traže ličnu kartu ili drugu ispravu od korisnika koji plaća platnom karticom, ali navode da je korisnik dužan da je na zahtev trgovca, pokaže, ukoliko postoji sumnja u identitet.
Međutim, da bi trgovac mogao da prihvata plaćanje platnim karticama, u obavezi je da zaključi ugovor sa bankom, kojim se definišu uslovi prihvatanja platnih kartica i instaliranja POS terminala. Tim ugovorom može biti utvrđena obaveza trgovca da identifikuje korisnika uvidom u lični dokument, a trgovac je dužan da se toga pridržava.
– Ugovorom o izdavanju i korišćenju platne kartice, koji korisnik zaključuje sa bankom, definiše se, između ostalog, i način korišćenja, obaveza korisnika da čuva lični identifikacioni broj (PIN), da ga ne zapisuje i ne daje drugima na uvid, kao i da ga čuva odvojeno od kartice. Prilikom preuzimanja kartice, korisnik je dužan da se potpiše na poleđini na način na koji će potpisivati i druga dokumenta vezana za korišćenje te kartice, kažu u NBS.
Kod platnih kartica koje su zaštićene PIN-om korisnik plaća uz obavezno lično unošenje ovog broja koji je ujedno i potvrda identiteta. U zavisnosti od vrste kartice trgovac može da zatraži identifikacionu ispravu kako bi proverio identitet korisnika kartice, objasnili su u Narodnoj banci Srbije.
Lična karta je, ipak, lični dokument i postoje mišljenja da je bolje jedna zloupotreba platne kartice nego masovno kršenje prava na privatnost i prekomerna obrada podataka o ličnosti. Trgovac ili bilo ko drugi ko prodaje robu ili pruža neku uslugu dužan je da posluje savesno i da u slučaju bilo koje sumnje da kupac zloupotrebljava karticu preduzme mere i reaguje. Naravno, smatraju pravnici, trebalo bi i da se nađe način da se potrošač identifikuje, ali tako da se to ne kosi sa zaštitom podataka o ličnosti.
U Srbiji se, inače, lični podaci koriste i više nego što bi trebalo. Gotovo da nema kompanije ili ustanove u koju može da se uđe bez podataka iz lične karte, lični podaci se i dalje ispisuju na poleđini čekova prilikom plaćanja na odloženo, a u banci gotovo da se ne može ništa uraditi pre nego se na pult stavi lična karta.
Sa druge strane, na sajtovima banaka upozoravaju klijente da se na vreme upoznaju sa odgovornošću u slučaju gubitka kartice ili krađe identiteta, jer kako se navodi, većina kartica podrazumeva i osiguranje u ovim slučajevima, što znači da nastalu štetu u slučaju zloupotrebe nadoknađuje sam klijent.
