Izvor: Politika, 06.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto kamioni zaobilaze Srbiju
Ulaskom Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju saobraćajni Koridor 4 sve ozbiljnije konkuriše našem koridoru 10
Srbiji preti da polako ali sigurno izgubi drumsku trku sa Rumunijom i Bugarskom. Naime, od ulaska tih zemalja u Evropsku uniju sve više turskih i bliskoistočnih špeditera se radije opredeljuje za Koridor 4 (Istanbul–Kapikule–Kapetan Andrejevo–Stara Zagora–Ruse–Černe vode, na Dunavu – Bukurešt–Brašov–Sibiu–Arad i dalje ka Budimpešti) nego za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koridor 10, koji preko Srbije srednju Evropu povezuje sa jugom Balkana.
Bez obzira na to što je putanja Koridora 4 za trećinu duža od Koridora 10, ta saobraćajnica špediterima – kamiondžijama omogućava da po obavljanu carinskih i pograničnih formalnosti na prelazima Kapikule i Kapetan Andrejevo (između Turske i Bugarske) dalje po zemljama Evropske unije putuju bez novih administrativnih zadržavanja.
U slučaju Koridora 10, odnosno prolaska kroz našu zemlju, špediteri ponovo nailaze ma granice u Dimitrovgradu, Horgošu ili Batrovcima, što znači dodatno izgubljeno vreme koje se meri satima. Osim toga tu su i prateći, visoki troškovi putarine i parkinga na pograničnim prelazima u našoj zemlji.
Na primer, prema podacima Uprave carina, putarina od Niša do Beograda (240 kilometara) staje 83 evra, dok se u Mađarskoj plaća samo 15 evra po danu. Putarina u Hrvatskoj staje 47 evra, u Rumuniji se plaćaju samo drumske takse, a vozači kamina u tranzitu kroz Bugarsku dužni su da za nedelju dana plate 10 evra. Osim toga, tu su i paprene cene parkinga. Na graničnom prelazu Tabanovce, prema Makedoniji, parking košta pet hiljada, a na Horgošu, tri hiljade dinara. Sa druge strane granice, Mađari ne naplaćuju parking.
Zbog sve boljih pozicija Koridora 4, visokih troškova putarine i parkinga, tokom prva dva meseca ove godine tranzitni saobraćaj kroz Srbiju je opao za oko 20 odsto. To znači da je naše puteve sa naplatom putarine, prema podacima Privredne komore Srbije, koristilo oko sto hiljada vozila manje i da propuštena dobit iznosi oko 15 miliona evra. Prošle godine putarine su donele 180 miliona evra.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nedavno je rekao da se tranzitni saobraćaj ponovo vraća u uobičajene tokove, odnosno da broj vozila na putevima sa naplatom raste. Ipak, problem putarina i parkinga i dalje je prisutan i zbog toga se postavlja pitanje, šta Srbija u tom slučaju može da uradi. Odnosno da li zbog razlike od nekoliko desetina evra, koliko su naše komšije jeftinije, vredi rizikovati da se špediteri trajno preorijentišu na Koridor 4.
Za razliku od problema sa putarinom i parkingom koji bi, čini se, relativno lako i brzo mogli da se prevaziđu, i dalje nam preostaje jedan daleko značajniji zadatak. A to je da Srbija konačno izgradi auto put kroz Grdeličku klisuru i deonicu od Niša do Dimitrovgrada.
Grčka je obećala da će kroz pomoć iz Helenik plana dati sto miliona evra za izgradnju autoputa kroz Grdeličku klisuru. Međutim, naša zemlja u tom slučaju treba da obezbedi preostalih 372 miliona evra. Deonica od Niša do Dimitrovgrada je u planu, ali konkretni planovi o njenoj realizaciji se ne spominju.
Bez obzira na to što bi završetkom tih magistralnih pravaca Srbija dobila adut koji bi definitivno razvejao nade Rumuna i Bugara da preuzmu tranzitne tokove sa Koridora 10, oni su ipak potisnuti u drugi plan. Naime, davanjem koncesije za završetak deonice autoputa od Horgoša do Beograda (106 kilometara ) i izgradnju autoputa od Beograda do Požege (148 kilometara), država je tom projektu dala prioritet – iako nam je Međunarodni monetarni fond savetovao da se Srbija u priču o koncesijama uključi kroz neki manji projekat, dok ne stekne iskustvo sa takvim poslovima – recimo koncesija za deonicu od Niša do Dimitrovgrada.
Marko Lakić
[objavljeno: 06.04.2007.]
