Izvor: Vostok.rs, 14.Avg.2014, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Rusiji potrebna iranska nafta?
14.08.2014. -
Rusija i Iran potpisali su Memorandum o uzajamnom razumevanju na 5 godina, kojim je predviđena nagla aktivizacija ekonomske saradnje. Ovaj dokument polaže temelje za kompleksnu saradnju u trgovinsko-naftnoj sferi između dve zemlje u vrednosti od više milijardi. Ipak, nisu samo ruske kompanije aktivne na iranskom pravcu – tu su i njihovi konkurenti iz drugih zemalja, između ostalog i zapadnih.
„Memorandumom je predviđeno širenje trgovinsko-ekonomske saradnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u sferi izgradnje i rekonstrukcije proizvodnih kapaciteta, razvoja elektroinfrastrukture, naftno-gasnog sistema, ali i isporuka mašina, opreme i robe široke potrošnje“, objasnili su u Ministarstvu energetike RF. U ovom resoru su precizirali da će se o konkretnim ugovorima u okvirima naznačenih pravaca razgovarati 9-10. septembra u Teheranu na zasedanju međuvladine komisije RF i Irana (čiji su kopredsednici Novak i Zangane).
Nafta u zamenu za robu
Radi se pre svega o kupovini iranske nafte od strane Rusije. Strane su prvobitno pominjale veoma veliki obim – do 25 miliona tona godišnje, što predstavlja otprilike četvrtinu ukupne iranske proizvodnje nafte. Sada je, prema podacima lista „Komersant“, ugovoren skromniji obim od 2,5-3 miliona tona godišnje. Iran će prodavati naftu po nešto jeftinijoj ceni od „brenta“. Vrednost godišnjeg ugovora mogla bi iznositi 2,35 milijardi dolara.
Veliki obim
Stručnjaci smatraju da čak i 3 miliona tona godišnje, to jest 1,5% proizvodnje Irana, predstavlja veliki obim. Kako je za „Rusku reč“ objasnio analitičar „Investkafea“ Grigorij Birg, to je 10% od onoga što Rusija izvozi u zemlje azijsko-tihookeanskog regiona i 2% naftnog izvoza naše zemlje u zemlje EU. „To je veliki obim za naftno tržište, naročito ukoliko sankcije protiv Rusije ubuduće budu negativno uticale na nivo domaće proizvodnje nafte“, smatra Grigorij Birg. Prema rečima ovog stručnjaka, Rusija može da ponovo izveze sirovu naftu, može i da je prerađuje i izvozi u obliku naftnih derivata, a može i da je koristi na unutrašnjem tržištu.
Glavni problem saradnje u sferi nafte ostaje pronalaženje varijanti realizacije isporuka koje bi bile moguće s obzirom na naftni embargo protiv Irana koji je na snazi. Ranije je razmatrana šema isporuka u Belorusiju i Ukrajinu, gde ruske kompanije imaju prerađivačke kapacitete. Ipak, ta varijanta je odbačena iz političkih razloga. Sada se pretpostavlja da će glavni pravci isporuka biti Kina i potrošači u Africi (verovatno Južnoafrička republika).
Pored sirove nafte, Iran bi Rusiji mogao da isporučuje „petrohemijske proizvode, cement, tepihe, proizvode nastale preradom povrća i voća“, smatra ambasador RF u Teheranu Levan Džagarjan. Iran namerava da iskoristi zaradu za kupovinu proizvoda i usluga od RF. Kako je izjavio ambasador Irana u Moskvi Mehdi Sanai, Teheran je zainteresovan za kupovinu ruske mehanizacije, šina, teretnih kamiona, metala i žitarica.
Sporazumi između dveju zemalja podrazumevaju i učešće ruskih kompanija u projektima izgradnje i rekonstrukcije elektrana i električnih mreža na teritoriji Irana. Prema rečima ambasadora, Teheran je zainteresovan za učešće Rusije u elektrifikaciji svoje železnice. Iran takođe razmatra mogućnost kupovine nekoliko stotina megavata električne energije od Rusije. Pored toga, kako kaže ambasador, Teheran bi pozdravio pokretanje zajedničkih projekata izgradnje mini-rafinerija na teritoriji Irana i eksploatacije nalazišta gasa.
Sankcije ubrzale saradnju sa Iranom
Prema procenama eksperata, potpisivanje rusko-iranskog memoranduma upravo u ovom trenutku umnogome je motivisano zaoštravanjem odnosa između Rusije i Zapada. „Moskva, koja je uložila velike napore u diplomatsko rešavanje iranskog nuklearnog pitanja, bila je spremna da se suzdrži od poteza koji bi mogli izazvati oštru reakciju SAD. Ali situacija se promenila“, izjavio je za „Komersant“ stručnjak PIR-Centra (Centar za politička istraživanja Rusije) Andrej Baklicki i dodao: „Rusija je sada daleko manje raspoložena za osluškivanje preporuka SAD, a Iran, čiji je značaj za Zapad naglo porastao zbog događaja u Iraku i traganja za alternativom ruskim fosilnim gorivima, dobio je veliku slobodu za manevrisanje. Pored toga, Moskva je ranije morala da uzima u obzir pretnju američkih sankcija zbog kršenja naftnog embarga protiv Irana, ali sada, kada su i protiv naftnog sektora RF takođe uvedene sanckije, tom faktoru se pridaje manji značaj.“
Kao još jedan uzrok ubrzane realizacije planova Moskve prema Teheranu stručnjaci vide i zaoštravanje borbe za iransko tržište. Od kraja prošle godine, kada je započet proces ukidanja sankcija Iranu, u Teheranu su već boravile reprezentativne biznis-delegacije iz Kine, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Švedske i niza drugih zemalja. Takođe, ovih dana su „Reuters“ i „The Wall Street Journal“, pozivajući se na izvore u nemačkim industrijskim preduzećima, preneli da bi, usled situacije oko Ukrajine i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji od strane SAD i EU, nemački biznis mogao da preusmeri svoje investicije sa ruske ekonomije na iransku. Nemačka Trgovinsko-industrijska komora prognozira da će nakon daljeg slabljenja sankcija protiv Teherana godišnji izvoz Nemačke u Iran dostići 10 milijardi evra (u 2013. iznosio je 1,85 milijardi evra).
http://ruskarec.ru/economics/2014/08/08/zasto_je_rusiji_potrebna_iranska_nafta_32675.html
Izvor: Ruska reč
.jpg)
