Izvor: B92, 20.Apr.2012, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto je Nemačka toliko uspešna?

Berlin -- Nemačka izgleda kao svetla tačka i izuzetak među razvijenim svetskim privredama. Međutim, da li je nemački ekonomski model primenljiv na ostale zemlje?

U nemačkoj privredi obruč je steglo više gazdinstava nego u većini bogatih zemalja tokom svetske recesije 2008. godine, ali je stopa nezaposlenosti danas u Nemačkoj neuporedivo manja nego u svim ostalim zemljama.

Uz sve to niko ne spominje snižavanje nemačkog kreditnog rejtinga, što je postalo trend u ostalim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemljama evrozone.

Nemačka je čak jedno vreme eksperimentisala i sa američkim modelom standardizovane proizvodnje tokom i nakon Drugog svetskog rata, što je bio jedan od razloga zašto je uvozila nekvalifikovane radnike iz Turske i drugih zemalja. Sirena s one strane Atlantika ponovno je pozvala Nemačku 1990-ih i 2000-ih na deregulaciju i maksimiziranje vrednosti akcionara. Kada je došlo do finansijske krize, Nemačka se vratila svom modelu.

Ipak, nisu sve vesti dobre. Prihodi nemačke privrede smanjili su se u poslednjem kvartalu 2011, a sve da i brojke iz prvog tromesečja ove godine ne pokažu da je i sama Nemačka u krizi, njena privreda će i dalje trpeti zbog recesije koja je pogodila ostale zemlje evrozone i zbog usporavanja privrede zemalja u razvoju.

Rast od samo jedan posto je dovoljan za otvaranje novih radnih mesta, tvrdi Bert Rurup, koji predviđa da će do 2030. Nemačka postati najbogatija velika zemlja u smislu prihoda po glavi stanovnika.

Ostale zemlje rado bi uvele nemački ekonomski model, ali on nije tako pogodan za izvoz, piše Ekonomist.

Španski ministar obrazovanja pokušava uvesti nemački 'dualni sistem stručnog obrazovanja', koji kombinuje razrednu nastavu sa radnim iskustvom.

Nikola Sarkozi započeo je svoju kampanju za reizbor nemačkom krilaticom: 'Radna mesta, radna mesta, radna mesta'.

'Ako deluje u Nemačkoj, zašto ne bi i kod nas?', Pita se Sarkozi.

Nemačka je možda reformisala svoj model u poslednjih nekoliko godina, ali u osnovni kostur je izuzetno star, a možda i neponovljiv, piše Ekonomist.

U ranim 2000-im, uz niski rast privrede i visoke stope nezaposlenosti, tadašnji kancelar Gerhard Šreder, socijaldemokrata, započeo je drugi krug iscrpljujućih reformi.

Njegova reforma tržišta rada smanjila je nezaposlenost i liberalizovala rad na određeno. Kada je 2005. Angela Merkel postala kancelarka, podigla je godine za penzionisanje sa 65 na 67 godina te je promenila ustav kako bi prisilila državne i savezne vlade da smanje svoje strukturne budžetske izdatke, što je poslužilo kao predložak za stvaranje evropskog fiskalnog pakta.

Osim navedenoga, povlastice koje su se smatrale svetima su srezane. Nejednakost u prihodima je porasla, a isto se dogodilo is nezaposlenošću. Radnici u industrijskim preduzećima, koja su jezgra i mišić nemačke proizvodnje, nisu bili direktno pogođeni. No porast slabo plaćenih, nesigurnih poslova je snižavao cenu servisa, zbog čega su fabrički radnici prihvatali skromnije povišice.

Oko polovine nemačkih srednjih škola ima dualni sistem koji kombinuje razrednu nastavu sa radnim iskustvom. Državne i lokalne vlade grade škole gde učenici dobijaju teorijsko znanje. Privredne komore i industrije provode ispite. Kad stranci pitaju zašto je nezaposlenost mladih tako niska (samo 8,2 odsto, u poređenju sa Španijom koja ima 50,5%), stariji Nemci se pozivaju na dvojni obrazovni sistem.

Platforma za nemački uspeh izgleda opasno ograničena, piše Ekonomist. Vozila, mašine, elektronski uređaji i hemikalije zaslužni su za više od pola nemačkog izvoza, a izvoz je taj koji je omogućio nemački rast od 2001. do 2007. Optimisti smatraju da Nemačka može da zadrži svoj udeo u svetskoj trgovini, koja raste dvostruko brže od globalne proizvodnje. Ipak, to je veliki ulog na tankoj kriški privrede, piše Ekonomist.

OECD predviđa da će kako stanovništvo bude starjeli potencijalni rast Nemačke padati te da će pasti ispod jedan odsto do 2020, a osnovni problem je podizanje produktivnosti u sektoru pružanja usluga i povećanje plata u skladu s tim.

Bilo koji državni vođa s podrškom iza sebe i smelošću može oponašati nešto od nemačkog modela, bilo da se radi o podizanju starosne granice za penzionisanje (s čime je Francuska tek počela) bilo o rezanju socijalno-bezbednosnih doprinosa, što Sarkozi najavljuje. Takođe, program strukturnih reformi u Južnoj Evropi je delimično inspirisan Nemačkom.

Dvojni obrazovni sistem može se izvoziti, ali ne preko noći. Tokom krize Italija je uvela šemu kraćeg radnog vremena kao u Nemačkoj, ali su rezultati bili razočaravajući: italijanske kompanije i njihovi radnici ne mogu oponašati uređenu nemačku fleksibilnost. Nemačka može da ponudi lekciju kako se vratiti u formu, ali bit njenog modela je previše duboko ukorenjena da bi se mogla kopirati s lakoćom.

Nastavak na B92...