Izvor: Politika, Beta, 16.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto država „prosipa” mleko
Na primeru dobanovačke BD „Agro”, najveće pojedinačne evropske farme u koju je investirano 60 miliona evra stranog kapitala, vidi se sva nebriga države da stvori sistemske uslove i podsticaje za proizvodnju mleka
Da li će za neki dan Nemanjinom ulicom ispred vlade umesto vode od otopljenog snega teći – mleko?
Sudeći po tome da seljaci u Vojvodini, Mačvi i na jugu Srbije već prosipaju mleko, moglo bi se očekivati da proizvođači posle pošiljki upozoravajućih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kanti ministru poljoprivrede izliju pred vladom mleko i bes nezadovoljni njegovom otkupnom cenom.
I najnovija odluka Ministarstva poljoprivrede da premija za litar isporučenog mleka ove godine bude jedan dinar, da se isplaćuje tromesečno i uvećava za još jedan dinar za svaki litar mleka „E” klase teško da će zadovoljiti proizvođače mleka. Nedavna dešavanja na tržištu uzrokovala su drastičan pad cene sirovog mleka i raskidanje stotina ugovora mlekara sa seljacima i pokazala da postoje krupni sistemski poremećaji koji ugrožavaju strateški važnu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Odluka države da premira proizvodnju mleka sa jednim dinarom po litru ne preti da uništi samo seljaka kao malog proizvođača nego i velike farme. Jedna od njih je BD „Agro” iz Dobanovaca, a njen generalni direktor Ljubiša Jovanović tim povodom kaže:
– Dinar po litru je besmislena zaštita i bolje da je ne daju jer je to sramota. Naš koncept povraćaja uloženog kapitala u ovu investiciju rađen je na prosečnoj ceni mleka 35–37 evrocenti. Mi smo po toj ceni prodavali mleko dve godine i po toj ceni ima smisla raditi. Sada dobijamo 26 dinara. Nama je otkazala somborska mlekara „Dukat”, a nedavno su nam nudili desetogodišnji ugovor i participaciju u investiciji. Prerađivači mleka masovno otkazuju ugovore sa seljacima. Poslednji mesec dana u Srbiji je poklano nekoliko hiljada goveda, seljaci prosipaju mleko, i ja sam prosipao mleko. Sada radimo sa 30 odsto kapaciteta. Svi koji su prerađivali naše mleko kažu da takvo nikad nisu videli.
BD „Agro” nije bilo kakav proizvođač mleka. Dobanovačka farma je najveća pojedinačna farma kravamuzara u Evropi, a rotaciono izmuzište „GA-vestvalija” imaju samo još dve farme – u SAD i Saudijskoj Arabiji.
Investitor iz Kanade kupio je 2005. godine za 5,8 miliona evra potpuno uništeno nekadašnje ogledno poljoprivredno dobro „Budućnost” iz Dobanovaca i osnovao BD „Agro”. Za tri godine investirao je oko 60 miliona evra u restrukturiranje farme.
– Zatekli smo poražavajuću situaciju. Dug dobavljačima i državi bio je preko pet miliona evra, 70 odsto krava bilo je bolesno od leukoze, zbog loše ishrane i veterinarske zaštite procenat mortaliteta teladi bio je preko 45 odsto, štale su bile potpuno devastirane, neupotrebljiva infrastruktura, veoma stara mehanizacija, preko 70 odsto radnika bez škole ili sa osnovnom školom.
Restrukturiranje je počelo ograničavanjem zemljišnog poseda i bilansiranjem hrane za stoku. Za pet miliona evra kupljena je nova mehanizacija, a urađena je i kompletna infrastruktura. U drugoj fazi rekonstruisane su štale na preko 200.000 kvadrata, izgrađena tri muzna centra i kupljena vrhunska štalska oprema od holandskog „De Bura" i rotoizmuzište od „GA-vestvalija”. U junu 2008. godine sleteo je prvi kargo avion kompanije „Atlas" sa 176 krava rase „holštajn-frizijan" iz Kanade. Svaka junica koštala je 5.100 evra po komadu, a poređenja radi najbolja nemačka koštala je 2.700 evra. Te krave u drugoj-trećoj laktaciji daju oko 11.000 litara godišnje, a srpski prosek je 4.800 litara mleka. „Niko nikada u Srbiji nije uvezao ovoliko ovakvih životinja" – kaže Jovanović. Od juna je uvezeno 1.300 komada, plan je da ove godine stigne još pet aviona i da se na farmi nađe 2.400 krava muzara.
– Ono sa čime nismo računali jeste neadekvatna podrška države. Stalan pad subvencija za litar mleka sasvim sigurno neće ohrabriti nove investitore – kaže Jovanović. – Ni ja, ni onaj koji mi je poverio novac na upravljanje nismo računali da će nas zadesiti ovo što nam je država uradila. Kad smo došli na ovu farmu, premija je bila četiri dinara, premija je sada jedan dinar, a za naše ekstramleko još dinar, to znači dva dinara. U Hrvatskoj zaštita je 0,12 evrocenti, u zemljama EU je 25 evrocenti.
Direktor Jovanović kaže da se nije mnogo uzbudio, iako nije bilo prijatno, kad je somborski „Dukat" otkazao ugovor jer je računao na rezervno rešenje.
– Računao sam da sirovo mleko ovakvog kvaliteta mogu da prodam bilo gde u Evropi – kaže direktor BD „Agro". – Uostalom, već sam imao na stolu ponudu italijanske grupe „Padanija" da kupuje od nas sirovo mleko. Bio sam, međutim, šokiran kad sam saznao da naša vlada nije ni predvidela da se Srbija kandiduje za izvoz sirovog mleka u Evropsku uniju. I sada umesto da dobijem 36 evrocenti po litri mleka koliko mi daje „Padanija", ja dobijem 26 dinara i treba da budem presrećan jer drugi nesrećnici dobijaju ispod 20 ili 17 dinara. Ovo što se sada radi u otkupu mleka, to je burazerska ekonomija. Prošle godine ministar Slobodan Milosavljević je rekao da nam je EU dozvolila izvoz mleka i mlečnih proizvoda, i to je stajalo na sajtu Ministarstva. Javno pitam u čemu je problem da nam država da samo sistemski okvir da možemo da prodamo svoj proizvod u Evropskoj uniji. Kad smo kupili i modernizovali ovu farmu računali smo na tržište EU i ono bi nam bilo rešenje u sadašnjoj krizi tržišta mleka u Srbiji. Ne ljutimo se na prerađivače. Oni sada imaju višak mleka, njihova je procena dokle mogu da depreciraju proizvođače u ceni ceneći šta to znači za njih kad dođe do deficita mleka. Oni mogu da plate koliko tržište određuje, i to je u redu. Nama je država administrativnom greškom suzila tržište. Naše mleko neko hoće da kupi u Evropskoj uniji i da plati devet evrocenti više od cene na srpskom tržištu. Na našu ovogodišnju proizvodnju to je preko dva miliona evra. Znači, nama je država uzela te pare. Mi smo napravili farmu koja može da proizvede najkvalitetnije mleko u svetskim razmerama i ona je model kako Srbija treba da se pripremi za EU. To je primer da Srbija može da proizvede dobro mleko, da Srbija može da izveze sirovo mleko, da Srbija može da živi od izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Direktor Jovanović pisao je 10. februara premijeru i predsedniku države, ali se do sada niko nije oglasio. Tražio je da država stvori uslove za izvoz sirovog mleka i da se preispita politika subvencionisanja primarne proizvodnje.
– Ne postoji agrarna politika, ne postoji strateški proizvod, ne postoji pozicioniran srpski proizvod, ne postoji sinergija države i proizvođača na održivosti prehrambenog proizvoda „mejd in Srbija", ne postoji nikakva ideja da se afirmiše seljak i da nije sramota biti seljak. Sve ukazuje na kratkoročne, iznuđene mere državne intervencije koje često imaju histeričan prizvuk. Subvencije za primarnu proizvodnju su strateški važne za državu. Vlada kaže da za to nema para u budžetu, a ima para za autoput Batočina–Kragujevac i za plate „Zastavi".
Miša Brkić
-----------------------------------------
Uloga države
U BD „Agro” smatraju da je izostala preko potrebna uloga države:
– da strukturnim i na dugi rok održivim merama konačno utvrdi okvir i perspektivu u primarnoj proizvodnji,
– da postavi jasne granice zaštite, koje su garantovane i na šta proizvođači mogu da računaju,
– da stvori sistemske preduslove za izvoz i tako proširi tržišne opcije, u prvom redu prema EU,
– da u saradnji sa privatnim biznisom dugoročno garantuje kvalitet srpskog poljoprivrednog proizvoda
– da afirmiše poljoprivrednu proizvodnju i ideju da nije, što je u Srbiji uvreženo, sramota biti moderan farmer.
-----------------------------------------
„Podsticaji”
Ministarstvo poljoprivrede je pre neki dan saopštilo „...da će i u 2009. godini uvrstiti mleko među proizvode čiji se izvoz stimuliše uz subvencije od 15 odsto vrednosti izvezene robe... Ministarstvo poljoprivrede najavljuje da će biti doneta uredba kojom će za genetsko unapređenje stočarstva biti dodeljivane subvencije i to 12.000 dinara po kravi..."
– Od Fonda za razvoj nismo mogli da dobijemo ni dinar, jer politika Srbije je da ne finansira razvoj primarne proizvodnje. Ali su zato kredite iz Fonda dobijali proizvođači ce-dea ili mlekare. A šta će nam mlekara ako nemamo primarnu proizvodnju – kaže Jovanović.
-----------------------------------------
Svi trpe
Somborska mlekara „Somboled" ne otkupljuje mleko zbog teške i složene situacije na tržištu.
Direktorka marketinga „Somboleda" Milica Šetka izjavila je agenciji Beta da je usled smanjenje potrošačke moći domaćih kupaca i uticaja globalne krize i recesije smanjena potrošnja mleka i mlečnih proizvoda. „Kompletna mlečna industrija beleži pad ili stagnaciju prodaje, povećanje zaliha, a uočena je i rastuća nelikvidnost kod mnogih privrednih subjekata”, rekla je ona. Zbog toga su prerađivači mleka prisiljeni da prilagode količine otkupljenog mleka volumenu proizvodnje, odnosno prodaje.
„Poslednjih nekoliko meseci otkupljivali smo sve ponuđeno mleko uprkos ekonomskoj neisplativosti, radi dobre partnerske saradnje s kooperantima, ali smo sada prisiljeni da delimično obustavimo otkup mleka do stabilizacije stanja na tržištu. Ovo je situacija u kojoj svi trpe”, rekla je Šetka.
[objavljeno: 17/02/2009]
