Izvor: Politika, 11.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita potrošača – na papiru
U ovoj godini nije održan ni jedan sastanak Saveta ministra za zaštitu potrošača, a konkurs za dodelu para udruženjima tek se priprema
Prosečan potrošač u Srbiji uglavnom ne zna ko štiti njegova prava. Iako se u javnosti pominju pozamašne sume novca kojima raspolaže resorno Ministarstvo trgovine, a projekti za unapređenja prava kupaca predstavljaju kao najbolja rešenja, konkretnih efekata i dalje nema. I dok se u Ministarstvu trgovine priprema objavljivanje konkursa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ovogodišnju raspodelu sredstava potrošačkim organizacijama (tek od septembra) ljudi u udruženjima sležu ramenima i upozoravaju da je godina na izmaku, a još nisu ni određena pravila kako konkurisati za novac od države.
– Očigledno ne žele da se ozbiljno bave zaštitom potrošača. U ovoj godini nije održan ni jedan sastanak Saveta ministra za zaštitu potrošača, nije jasno ni šta je reprezentativna potrošačka organizacija, niti građani imaju uvid kako je potrošen prošlogodišnji budžet od oko 24 miliona dinara. Ako su projekti udruženja za zaštitu potrošača odneli četiri miliona dinara, gde je ostatak. Da li je podeljen za honorare, dnevnice? Ne znamo – kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Pre nedelju dana je na adrese potrošačkih organizacija stiglo pismo u kome ih Ministarstvo trgovine obaveštava da će i ove godine za projekte biti podeljeno četiri miliona dinara, ali nije objašnjeno po kojim uslovima. Osim namere da finansijski podrži projekte koji će obuhvatiti što širu ciljnu grupu građana, jasno je još jedino to da će predmet konkursa biti oni predlozi koje predloži veći broj organizacija.
U Ministarstvu trgovine kažu da je reč o neformalnom dopisu kojim se organizacije pozivaju da predlože teme budućeg konkursa.
– A šta to znači? Da li Ministarstvo uopšte ima ideju kako će se to odvijati. Valjda bi trebalo razjasniti šta su to reprezentativne organizacije, pa onda definisati pravila konkursa. Ovako, naći ćemo se u poziciji da se novac troši, a da potrošači nemaju koristi od toga. Da ne govorimo o tome da smo već u drugoj polovini godine – kaže Papović.
Na pitanje kako će se potrošiti sredstva namenjena zaštiti potrošača u ovoj godini, osim četiri miliona dinara koja bi trebalo da dobiju potrošačke organizacije, iz ministarstva odgovaraju da je reč o još četiri projekta.
– Na jačanje administrativnih kapaciteta ministarstva i unapređenje saradnje sa drugim institucijama koje se bave ovom problematikom (izrada zakona, usavršavanje zaposlenih i informisanje javnosti) planirano je 4.381.000 dinara. Za unapređivanje informisanosti potrošača i jačanje kapaciteta potrošačkih organizacija još 5,1 milion, a za oblast zaštite konkurencije 500 hiljada dinara. Preostala suma od 1,7 miliona dinara biće potrošena na „istraživanje satisfakcije potrošača u Srbiji”, što podrazumeva i praćenje kretanja životnog standarda, naveli su u pisanim odgovorima iz Ministarstva trgovine.
Država se, dakle, zaklinje da će poboljšati položaj potrošača. Kako onda potrošačke organizacije ne primećuju tu njenu nameru države, nego i dalje tvrde da nema jasne strategije, kao i da država ne reaguje na upozorenja Evropske unije da nismo mnogo napredovali u ovoj oblasti. Srbiji se tako zamera i nepostojanje krovne organizacije za zaštitu potrošača, a predstavnici udruženja tvrde da nekome odgovara javašluk u ovoj oblasti, jer se time ide naruku proizvođačkim i uvozničkim lobijima. Zemlje u okruženju imaju jake potrošačke organizacije, njihovi predlozi na izradi zakona se uvažavaju, a potrošači svakodnevno mogu da im se obrate za pomoć.
Da li kupac kod nas može da se zaštiti ako je povređeno njegovo pravo? Teško pitanje, ali i domaći zadatak za Ministarstvo trgovine koje tek pravi planove kako da potroši budžet za zaštitu potrošača.
J. Antelj
[objavljeno: 12/07/2009]
