Izvor: Blic, 19.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarobljeno 100 miliona evra
Zarobljeno 100 miliona evra
Od dvanaest spratova, koliko ima zgrada Kliničkog centra Srbije, devet je potpuno prazno. Ova promašena investicija državu košta 100 miliona evra i ako se uskoro ne izvrši rekonstrukcija zgrade, postoji mogućnost da nikada neće moći da se završi - kaže za 'Blic' dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije.
- Problem u zdravstvenom sistemu postoji jer su u prethodnih dvadesetak godina započeti mnogi projekti koji su, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nažalost, ostali nezavršeni. Kamen temeljac za KCS postavljen je davne 1974. godine. Plan je bio da zgrada bude završena pet godina kasnije i, naravno, ona nije završena. Prva tri sprata KCS useljena su 1987. godine sa idejom da se za tri godine završi cela zgrada. U to vreme su i građani davali novac za završetak zgrade - kaže Milosavljević.
U krugu Kliničkog centra pojedini objekti udaljeni su jedan od drugog 800 metara. Zbog toga je 'komunikacija' između zgrada postala preteška - nastavlja Milosavljević. Postoji ideja da se zgrada KCS cela završi i da oko nje ostane još šest zgrada koje bi činile Klinički centar. U ovim uslovima KCS srpski fond košta godišnje tri milijarde 870.000 dinara, a kada bi se uradila rekonstrukcija, cena bi bila manja za 20 odsto.
- Prema projektu koji je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju, predviđeno je da u novoj zgradi bude ortopedija, urologija, urgentni centar, kardiologija, gastroenterologija, nefrologija, hematologija, alergologija, laboratorija i kompletna dijagnostika. Tada, na primer, ne bi postojao problem kao sada. Dijagnostika bi bila na jednom mestu, a pacijenti se ne bi šetali od zgrade do zgrade. U zgradama koje se nalaze sa strane bile bi ginekologija, kardiohirurgija, digestivna hirurgija, neurohirurgija i pulmologija, a zgrada Infektivne klinike bila bi izmeštena bliže - objašnjava budući plan Kliničkog centra Srbije dr Milosavljević.
Svaka od ovih zgrada, nastavlja on, ima vezu sa glavnom zgradom i sve bi bilo na jednom mestu. Ukupan broj postelja bi se sa sadašnjih 3.600 sveo na 2.600.
- U prvoj fazi iseljavanja zgrada dobilo bi se 15 praznih zgrada sa 64.000 kvadratnih metara na 10 hektara prostora. U drugoj fazi oslobodile bi se još dve-tri zgrade sa dodatnih 16.000 kvadratnih metara i četiri hektara zemlje. Ukupno bi se oslobodilo 80.000 kvadratnih metara i 14 hektara zemlje i to je investicioni izazov za Republiku Srbiju i grad Beograd. Na oslobođenom mestu, na primer, mogao bi da se napravi kompleks zgrada ili garaža za parkiranje, koja bi rešila problem ovog dela grada. To znači da mi nudimo državi da nam da podršku za 85 miliona evra, koliko vredi ovaj projekat koji podržava i novu zgradu, sređivanje okolnih zgrada i opremu - precizira Milosavljević.
Prema njegovim rečima, ova studija koju je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju rađena je da bismo mogli da konkurišemo za dobijanje zajma od Evropske investicione banke za sređivanje KCS. Ako bi se krenulo u realizaciju restrukturiranja 2005. godine, mogli bismo da imamo moderan Klinički centar do 2010. godine, kaže Milosavljević.
S. Todorović
