Izvor: Politika, 05.Dec.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaražen kukuruz kruni naš ugled
Prisustvo aflatoksina u ovoj žitarici neće imati velike finansijske posledice po izvoz, jer je zbog suše bilans „tesan”, ali dugoročno narušava brend Srbije koji ima u ovoj proizvodnji
Kako se moglo dogoditi da izvezemo kukuruz zaražen opasnim toksinima i tako potkopamo sopstveni ugled koji u ovoj proizvodnji imamo? Kako je moguće, pitaju mnogi, da roba za izvoz nije kontrolisana na sporni aflatoksin?
Odgovor je prilično jednostavan. Prisustvo aflatoksina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije karakteristično za ovo podneblje, već za suptropske krajeve, u našim ga nije bilo godinama pa su zato rađene samo osnovne analize. Tako se i dogodilo da je njegovo prisustvo utvrđeno tek kontrolom u Italiji. Reč je, inače, o količini od 6.000 tona kukuruza prodatih u Italiju, ali ne direktno iz Srbije, već su ga Hrvati praktično preprodali Italijanima. Zato i nije vraćen u Srbiju. Međutim, Italijani su o zaraženom kukuruzu iz Srbije obavestili Komisiju za bezbednost hrane Evropske unije pa tako svi zainteresovani tu informaciju mogu da vide na njihovom sajtu. Usledile su pojačan kontrole i izvoznika i skladištara.
Direktor Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da kukuruza zaraženog aflatoksinom ima svuda u regionu – u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, ali da se ni izbliza nije podigla tolika prašina kao kod nas. Da u kukuruzu može da bude aflatoksina nije nikakva novost za izvoznike i skladištare, a po Sakovićevim rečima najbitnija je kontrola.
Prisustvo aflatoksina u kukuruzu ove godine neće imati velike finansijske posledice po izvoz, jer je zbog suše bilans ove žitarice „tesan”, ali dugoročno može biti posledica, jer je narušen brend koji imamo u ovoj proizvodnji. Ukoliko kukuruz dogodine rodi moraćemo ponovo da se borimo za mesto na tržištu. Ovaj naš proizvod, inače, ima za 20-30 evra po toni bolju cenu od, na primer, ukrajinskog, jer je kvalitetniji i kao takav može se koristiti i za ljudsku ishranu.
– Nezahvalno je procenjivati koliki deo roda je zaražen iz prostog razloga što je ovaj toksin „nezgodan” za analizu, jer može da pokaže sasvim različite rezultate. Dešavalo se da čak tri različite laboratorije na istom uzorku daju tri različita nalaza od toga da kukuruz nije zaražen do toga da je prisustvo aflatoksina iznad dozvoljenog za stočnu hranu. U jednom silosu na jednom uzorku može da se pokaže da ima toksina, a na drugom delu silosa da ga uopšte nema – kaže Saković.
Bilo je i slučajeva, kaže naš sagovornik, da su prilikom izvoza kukuruza u Italiju i naši i italijanski kontrolori uzimali različite uzorke iz svih 12 železničkih vagona i da ni jedni ni drugi nisu našli da ima aflatoksina, a da je kontrola u Italiji utvrdila da ga ima. Pravi i jedini način da se zaštite potrošači je kontrola stočne hrane, mleka, mesa i prerađevina. U slučaju prisustva aflatoksina na pšenici i kukuruzu oni su na opni žitarice i odstranjuju se meljavom što znači da ih nema u brašnu, već da ostaju u mekinjama.
Jovana Rabrenović
---------------------------------------------------
Slab nadzor
U Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) navode da je oko 30 odsto ispitanih uzoraka kukuruza sadržalo aflatoksine u nedozvoljenim granicama.
Rukovodilac laboratorije u FINS-u Pavle Jovanov rekao je novinarima da je u njihovoj laboratoriji do sada pregledano oko 130 uzoraka ovogodišnjeg roda kukuruza i da je u 60 odsto utvrđeno prisustvo aflatoksina, od čega je u 30 odsto uzoraka vrednost bila veća od dozvoljenih 0,05 miligrama po kilogramu.
Prema njegovim rečima, takav kukuruz bi se trebao razblažiti mešanjem sa zdravim kukuruzom ili se može tretirati određenim preparatima, dok se uzorci u kojima su koncentracije toksina znatno veće mogu iskoristiti za proizvodnju biogoriva.
Jovanov je rekao da u Srbiji ne postoji ni jasan pravilnik oko uzimanja uzorka koji će biti analiziran u laboratoriji, ali svi proizvođači koji donose kukuruz na analizu mogu dobiti precizna uputstva na koji način da uzmu uzorak.
Direktorka FINS-a Jovanka Lević rekla je da se u zemljama EU radi monitoring procene stanja, kako bi se na vreme predvidele posledice suše i uradila prevencija. „Da je Ministarstvo poljoprivrede Srbije imalo novca za monitoring, do ovoga verovatno ne bi došlo, jer je kontinuirani nadzor osnovni problem kod nas”, rekla je Levićeva i dodala da je jedan od problema taj što u Srbiji ne postoji i nacionalna referentna laboratorija za analizu mikotoksina.
„Na svu sreću, fabrike stočne hrane redovno ispituju u svojim laboratorijama prisustvo mikotoksina i vraćaju sav neispravan kukuruz”, rekla je Levićeva i navela da se u fabrikama stočne hrane redovno koriste preparati za ublažavanje prisustva toksina.
Beta
objavljeno: 05.12.2012.
