Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarade veće za trećinu
Najveću dobit ostvaruju građani koji su novac poverili investicionim fondovima
Građani Srbije koji su novac uložili u investicione fondove napravili su odličan poslovni potez, jer vrednost investicione jedinice svakodnevno raste. Najzadovoljniji su oni koji su novac poverili investicionom fondu "Delta investment", jer su za nepunih šest meseci svoj kapital uvećali za čak 37 odsto. Lagani rast beleže fondovi "Fima" i "Rajfajzen invest".
Radmila Bajević, direktor "Delta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investmenta", kaže da je početna vrednost investicione jedinice 8. marta 2007. godine, kada je fond počeo sa radom, iznosila hiljadu dinara, a da je 22. avgusta bila 1.376,16 dinara. Ona tvrdi da njihovi investitori nisu mnogo pogođeni letnjim padom berze, jer "Delta" ulaže i u obveznice.
– Oba indeksa Beogradske berze zabeležila su pad od 1. juna do 22. avgusta i to BELEX 15 za 1,94 i BELEX line 2,63 odsto. Za razliku od berzanskih indeksa, "Delta" je u datom periodu zabeležila blag rast. "Delta investment" je početkom avgusta prvi put trgovala u inostranstvu i uložila sredstva u hartije od vrednosti listirane na Zagrebačkoj berzi. Zato što fond može da do 30 odsto svoje imovine ulaže u inostranstvo, "Delta investment" će nastaviti ulaganja u strane hartije od vrednosti zbog veće ponude kvalitetnijih hartija od vrednosti na stranim berzama i diverzifikacije rizika – ističe Radmila Bajević.
Ona dodaje da ovaj fond sada ima više od 2.500 ulagača, sa prosečnom vrednosti uloga od 10.000 evra, s tim što postoje i oni koji su u fond uložili 100 evra, ali i oni čiji ulog prelazi i nekoliko stotina hiljada evra. "Takođe imamo i ulagače koji su u fond uložili nekoliko hiljada dinara", naglašava Bajevićeva.
Nataša Đuričić, iz fonda "Fima", kaže da se investiranje u fond mora posmatrati kao dugoročna investicija. Prema njenim rečima, početna vrednost investicione jedinice je iznosila hiljadu dinara, a 21. avgusta je bila 1.075,32 dinara. Ona kaže da fond ima nešto manje od 2.000 članova.
– Trudili smo se da pad vrednosti akcija mnogih kompanija na berzi iskoristimo za kupovinu akcija kvalitetnih firmi po povoljnim cenama. Za ove kompanije verujemo da će beležiti dobre rezultate u narednom periodu, što će se neminovno odraziti na vrednost njihovih akcija a samim tim i na atraktivnu stopu prinosa na uloge članova. Zadovoljni smo što je vrednost investicione jedinice od organizovanja fonda porasla za oko 7,5 odsto, dok su istovremeno berzanski indeksi zabeležili značajan pad – ističe Đuričićeva.
Treći investicioni fond u Srbiji, "Rajfajzen akcije" je, preko javnog poziva od 27. jula do 9. avgusta, prikupio više od osam miliona evra kapitala i dosad je osvojio petinu srpskog tržišta, izjavio je Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Tokom javnog poziva ovaj fond je stekao 1.664 člana iz zemlje i inostranstva, od čega su 85 odsto fizička lica, a 15 odsto firme. Oni su kupovali investicione jedinice po ceni od 1.000 dinara, a posle toga su 16. avgusta upisani u Registar investicionih fondova Komisije za hartije od vrednosti, kada su zvanično počeli da rade.
Jovana Kršikapa, portfolio menadžer "Rajfajzen akcija", ističe da će fond ulagati najmanje 75 odsto sredstava u vlasničke hartije od vrednosti, što je relativno rizično ulaganje koje donosi visoke prinose. Ostatak novca biće investiran u dužničke hartije i depozite.
Aleksej Misailović, direktor fonda "Fokus premijum", kaže da je u toku javni poziv za kupovinu investicione jedinice fonda za hiljadu dinara. On kaže da građani koji kupe njihove investicione jedinice mogu očekivati dobre prinose.
– Fond "Fokus premijum" u skladu sa svojom investicionom politikom, investiraće 75 odsto u akcije i u najvećem broju na domaćem tržištu, dok će deo sredstava držati u dužničkim hartijama i novčanim ekvivalentima. Osnovni investicioni cilj fonda je ostvarivanje stabilnog prinosa na dugi rok – naglasio je Aleksej Misailović.
Kako "Politika" saznaje, do kraja avgusta biće otvoren još jedan investicioni fond. Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti, od 9. avgusta dozvolu za rad je dobilo i "Društvo za upravljanje invej investments" koje će poslovati u okviru "Invej grupe" Predraga Rankovića Peconija.
-----------------------------------------------------------
Prvi investicioni fond
Investicioni fondovi postoje još od 18. veka. Holandski broker Abraham van Ketvic osnovao je 1774. godine prvi investicioni fond nazvavši ga "Endragt Makt Magt", što je u prevodu značilo " jedinstvo stvara snagu". Ideja Van Ketvica bila je da se investitorima sa malim kapitalom omogući zajedničko ulaganje u različite poslove u cilju smanjenja rizika. Najčešći vid ulaganja kapitala bilo je davanje zajmova za poslove na kolonijalnim plantažama i kupovina državnih obveznica Holandije, ali i državnih obveznica drugih država.
Dejan Spalović
[objavljeno: 27.08.2007.]
