Izvor: Politika, 09.Maj.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zarade nemačkih vrhunskih menadžera nisu tajna

Dok se u našim medijima vodi velika polemika o visini plata ovdašnjih direktora javnih preduzeća, koja gotovo da imaju oreol državne tajne, u Nemačkoj ta tema je znatno otvorenija. Tako je, nedavno, nemačka štampa objavila podatke o visini plata 30 šefova najjačih nemačkih kompanija (rangiranje prema visini godišnjeg obrta) koje čine DAX– nemački berzanski indeks.

Istraživanje na ovu temu sprovela je renomirana nemačka kompanija „Kijenbaum”, koja u saradnji sa Delegacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemačke privrede u Srbiji trenutno radi istraživanje o prosečnoj visini plata i varijabilnim nagradama za ukupno 86 radnih pozicija u Srbiji. Kada za dva meseca bude završena, ova studija predstavljaće i kod nas dragocenu osnovu za budžetiranje svakog preduzeća. Ona će pokazati i da se plate ovdašnjih vrhunskih menadžera, baš kao u Nemačkoj, nalaze visoko iznad proseka aktuelnog tržišta rada.

U Nemačkoj stručnjaci već odavno polemišu oko reforme plata i unapređivanja uslova tamošnjeg tržišta rada. U Srbiji reforma aktuelnog Zakona o radu predstavlja tabu temu i „vruć politički krompir u ruci”. Nijedna partija u poslednjih godinu dana nije htela da se suoči sa dopunom zakona kako ne bi izgubila dragocene izborne glasove građana.

Pomenuta studija u Nemačkoj pokazala je da nemački top-menadžeri ne zaostaju za svojim američkim kolegama i da u privredi, kao i u fudbalu, postoje veoma skupi prelazni transferi. Kada je pre dve godine Marijin Dekers iz jedne američke kompanije prešao u poznati nemački hemijski i farmaceutski koncern „Bajer” dobio je milion evra samo za troškove preseljenja.

Već u svojoj prvoj godini rukovođenja poznatim gigantom Dekers je pored fiksne godišnje plate od 1.216.000 evra dobio i premiju za uspešan rad tako da je iste godine inkasirao punih 4.487.000 evra. Međutim, u istom periodu „Bajer” je zabeležio 89 odsto uvećanje svoje neto-dobiti. Tome je, bez sumnje, svoj doprinos dao i Dekers. Ovaj primer pokazuje da su u ugovorima, koje dobijaju vrhunski menadžeri, veoma bitne (kod nas nepopularne) fusnote koje regulišu visine prihoda kroz varijabilu, akcija kompanije i mnoge druge pogodnosti vezane za procentualnu dobit preduzeća.

Naravno, ima menadžera čije su kompanije loše poslovale, ali i pored toga njihove plate se, i za nemačke uslove, kotiraju izuzetno visoko. Tako je, na primer, Mihael Dikman, šef poznate nemačke osiguravajuće kuće „Alijans”, i pored zabeleženog korporativnog minusa od 46 odsto u prošloj godini, zaradio punih 4.417,000 evra. Da u nemačkom finansijskom sektoru postoje ogromne platne razlike dokazuje nam uporedni primer šefa nemačke Komercbanke (zaradio ukupno 596.000 evra) i glavnog menadžera Dojče banke, Josefa Akermana (u 2011. zaradio 6.474.500 evra).

U ovom trenutku Martin Vinterkorn, prvi čovek nemačkog „Folksvagena”, najplaćeniji je nemački privrednik i ujedno rekorder po zaradi. Njegov prošlogodišnji prihod sa svim bonusima iznosio je čak 16.596.200 evra, što je više od zarade, na primer, celokupnih upravnih odbora kompanija kakve su „Adidas”, „Bajer”, nemački „Telekom” ili „Lufthansa”. Na kraju, ukoliko pitate da li na ovakvom nivou zarada postoji neko ko sve te megaprihode kontroliše, odgovor je potvrdan.

S obzirom na to da su najjače nemačke kompanije članovi Nemačke berze, u toj instituciji postoji takozvani Multinadzorni odbor koji kontroliše plate najviših top-menadžera na nemačkom tržištu. On mora da se bavi fiksnim platama, bonusima, opcijama akcijskog učešća menadžera u preduzećima, penzijskim zahtevima i ostalim detaljima koji u ugovorima bivaju navedeni u sasvim praktičnim i za nemačke menadžere omiljenim fusnotama.

Saradnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji i međunarodni poslovni konsultant

Milan Vučković

objavljeno: 10.05.2012.

Nastavak na Politika...