Izvor: Politika, 16.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarade menadžera smanjene od pet do 20 odsto
Zarade čelnih ljudi u pojedinim kompanijama smanjene od pet do 20 odsto, a vrednovanje u evropskoj valuti zamenjeno je dinarima
Kriza je, štedi država, stisnuli se i građani, a ni menadžerima srpskih kompanija nije lako. Ne samo što muku muče kako da kompanijski brod provezu kroz recesionu oluju, već i zato što im je nadnica za stres, u mnogim slučajevima, smanjena.
U onim kompanijama koje su izvozno orijentisane ili koje su od sveta prekopirale pad prometa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << menadžerske zarade već su utanjile. U drugima, u strahu od drastičnog rasta evra, primanja rukovodilaca, inače do sada vezana za evropsku valutu, preračunata su u dinare i uz to fiksirana.
S obzirom da se o bonusu odlučuje početkom godine za poslovne rezultate u prethodnoj, može se samo nagađati da li će ih srpski menadžeri dobiti. Ova stimulacija, zavisno od hijerarhije, iznosi 15, 30, pa i do 50 odsto godišnje neto zarade u slučaju generalnih direktora.
Sve ovo, naravno, ne znači da će top menadžeri u srpskim kompanijama osiromašiti. Njihova primanja i dalje su nedosanjani san za većinu građana. Oni koji su u hijerarhiji na srednjem nivou, u proseku zarađuju 1.500–1.800 evra godišnje, a onima na višim i odgovornijim pozicijama poslodavac i sada plaća 2.000–3.000 evra mesečno. Oni na top pozicijama zarađuju i više. Mlada direktorica jedne ugledne kompanije i dalje će imati godišnju zaradu od 200.000 evra jer je firma procenila da su njeno znanje i iskustvo dragoceni.
Plate menadžera smanjene su u najvećoj privatnoj kompaniji u Srbiji „Delta holding”, potvrđuje Jelena Krstović, direktor za odnose s javnošću.
– Svetska ekonomska kriza posebno je pogodila sektor nekretnina i automobilsku industriju. Naravno da se to odrazilo i na poslovanje „Deltinih” firmi u tim poslovima i u njima su smanjene zarade od pet do 20 odsto. Razumljivo je da se najveći procenat smanjenja odnosi na top menadžment, ali i u celom poslovnom sistemu redukovani su troškovi koji nisu direktno u funkciji osnovnog biznisa. Strogo se kontrolišu troškovi službenih putovanja, kancelarijskog materijala, reprezentacije, limitirani su troškovi mobilnih telefona, kao i goriva prilikom korišćenja službenih automobila.
Zoran Drakulić, u čijem su vlasništvu između ostalog „Beogradska pekarska industrija” i Valjaonica bakra „Sevojno”, kaže da nije smanjivao zarade čelnim ljudima svojih kompanija.
– Nismo smanjivali plate jer firme dobro rade, ali smo ih zamrzli do daljeg. Iznenađujuće za sadašnje prilike, fabrika u Sevojnu je prošlog meseca imala rekordnu proizvodnju. Videćemo da li će neko dobiti nagradu na kraju godine – kaže Drakulić.
U komšijskoj valjaonici koja prerađuje aluminijum „Impol Seval” s prvim naznakama krize menadžere su „opalili” po džepu za deset odsto. Ostale zaposlene nisu.
– Kao meru uštede i opreza od 1. januara smo umanjili zarade onih s menadžerskim ugovorom za 10 odsto – objašnjava Ninko Tešić, generalni direktor. – Nisam primetio da je ih je to demotivisalo. Naše plate su primerene privredi i ponašamo se racionalno. Program nam je 95 odsto izvozno orijentisan, a pad plasmana i proizvodnje je na nivou 26–27 odsto. Optimisti smo kad je reč o izlasku iz krize jer nam se prodaja od početka aprila blago oporavlja.
Što se tiče privilegija koje menadžeri inače imaju, Tešić kaže da u njihovom slučaju one ne postoje. Za šest godina, koliko je na čelu kompanije, nikada nije leteo biznis klasom, već samo ekonomskom, a nije im ni praksa da se menadžerima službeni automobil da na lično korišćenje. Bonuse vezane za profit takođe nemaju.
Posledice krize osećaju i u kompaniji „Alas internacional”, koja je suvlasnik beočinske cementare, a u Srbiji su još kupili „Zorka keramiku”, „Zorka opeku”, „Zorka Alas kamen” i „Alas Rakovac”. Zarade zaposlenih, pa i menadžera ne smanjuju, već će, kako objašnjava Markus Bogdanović, suvlasnik kompanije, trošak krize vlasnici podneti sami.
– Nisu ljudi krivi, oni dobro rade. Direktno smo pogođeni krizom jer vadimo kamen koji se koristi kao završni sloj na autoputu. Znači, zavisimo od državnih investicija koje su stale. Zbog štednje već smo morali da reagujemo i prodali smo jedan manji kamenolom. I izvoz keramičkih pločica biće nam upola manji nego što smo očekivali – objašnjava Bogdanović.
U kompanijama koje su članice „Dunav hrana grupe” u vlasništvu „Salforda” (konditorska industrija „Bambi Banat”, „Knjaz Miloš”, „Imlek” i „Subotička mlekara”) nije bilo smanjenja menadžerskih zarada, ali zato jeste „bežanja” iz evra u dinare.
– Radi se o prehrambenoj industriji i u ovoj oblasti efekti krize su zanemarljivi – kaže Tijana Tadić, direktor sektora za ljudske resurse „Dunav hrana grupe”. – Međutim, u strahu od rasta evra na 120 dinara ili više, kako se prognoziralo krajem prošle i početkom ove godine, budžetirali smo zarade menadžera prema kursu od 95 dinara za evro. Nekada su bile fiksirane za evro, sada za dinar. U protivnom, nastali bi veliki rasponi. Ako su nekada zbog jakog dinara bili na gubitku, sada se to iskomopenzovalo.
Direktor ljudskih resursa ove grupacije velikih kompanija kaže da nikakve pobune zbog smanjenja nadnice za stres među menadžerima nije bilo.
– Ljudi su realni, znaju šta se dešava. Mi, na primer, imamo potraživanja za koja znamo da ih nikada nećemo naplatiti. Jer, nedeljno se zatvara pedesetak malih trgovinskih radnji – kaže Tijana Tadić.
Po njenoj oceni, tržište menadžerskih kadrova se umirilo, ali kriza, za sada, nije obezvredila njihova primanja ni kompenzacione pakete. Iskustvo pokazuje da se malo ko od njih odvažio na promenu radnog mesta. Uopšte, fluktuacija ovih kadrova je mala. Niko ne menja posao osim ako mora. Štaviše, povećava se i ponuda ovih kadrova i to sa Zapada. Reč je o našim mladim, visokoobrazovanim ljudima koji tamo ostaju bez posla, a u pogledu onog što očekuju u kompanijama u Srbiji vrlo su realni.
Što se tiče bonusa, Tadićeva kaže da je suviše rano za takve odluke. O njima se odlučuje između januara i aprila naredne godine za prethodnu godinu, po usvajanju konačnih poslovnih rezultata. Pretpostavka je da će većina kompanija ostvariti slabiji rezultat od planiranog, te da bonusa neće biti ili da ih neće biti u meri u kojoj su isplaćivani prethodnih godina.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 17/04/2009]
