Izvor: B92, 19.Nov.2008, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zarada pokrila korpu u septembru

Beograd -- U septembru je zabeležen neznatno nepovoljniji odnos pokrivenosti obe potrošačke korpe prosečnom neto zaradom od 32.969 dinara.

Poskupljenje korpi uslovljeno je povećanjem cena hrane

Prosečna neto zarada gotovo u celosti je pokrila prosečnu potrošačku korpu od 33.061 dinar u tom mesecu, a za pokriće minimalne od 21.266 dinara bilo je potrebno izdvojiti 0,65 prosečne neto zarade.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obe korpe poskupele su za 1,1 odsto i to prosečna potrošačka korpa veća je za 368 dinara, a minimalna za 277 dinara.

Povećanje je zabeleženo u kategorijama žita i proizvoda od žita, svežeg i prerađenog mesa, sveže i prerađene ribe i mleka i mlečnih proizvoda. Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge beleže povećanje, u prosečnoj potrošačkoj korpi za 152,48 dinara, a u minimalnoj za 13,64 dinara.

U septembru su povećane cene komunalno stambenih usluga za domaćinstva. Na rast cena komunalno stambenih usluga uticalo je povećanje cena vode za 1,3 odsto i odvedene otpadne vode za 2,4 odsto. Cene iznošenja smeća i centralnog grejanja su neznatno povećane za 0,1 odsto.

Kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu. U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Smederevu, Beogradu, Pančevu i Novom Sadu i prosečnu.

Kupovna moć u Srbiji 3.080 evra

Kupovna moć je ove godine opala u Srbiji za pet odsto, na 3.080 evra godišnje po stanovniku, što je 24,6 odsto evropskog proseka.

Srbija je sa tim rezultatom na 33. mestu na listi od 41 zemlje, što je dva mesta niže nego prošle godine. "Ovaj pad nije uzrokovan svetskom ekonomskom krizom jer se njen uticaj očekuje tek od 2009", navodi se u saopštenju agencije GfK.

Srbija je jedna od dve zemlje u Evropi u kojima je indeks kupovne moći opao u odnosu na prethodnu godinu. Prošle godine kupovna moć u Srbiji je bila na nivou 26,9 odsto evropskog proseka. Turska i Rumunija su prestigle Srbiju, a članica Evropske unije, Bugarska i dalje je iza Srbije.

Evropski prosek je 12.500 evra, a od 41 zemlje za koje se izračunava indeks kupovne moći, manju kupovnu moć imaju Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Belorusija, Albanija, Ukrajina i Moldavija.

Kupovna moć se meri raspoloživim prihodom po stanovniku po odbitku poreza. U prihode su uključene i državne naknade i dotacije. U izveštaju se navodi da nije izvesno da će po kupovnoj moći Srbija u 2009. godini ostati ispred Bugarske.

Najveća kupovna moć je u Lihtenštajnu - 44.851 evro i Luksemburgu - 28.192 evra a najniža u Moldaviji - 788 evra po stanovniku.

Nastavak na B92...

EMportal: Život skuplji od plate