Izvor: S media, 04.Sep.2010, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarada banaka pala sa 15 na 6,5 odsto
Bankama u Srbiji još uvek ne ide dobro. Celokupan sektor jeste ostvario profit od 15,4 milijarde dinara za šest meseci, što je godišnji rast od 76 odsto, ali dublja analiza pokazuje da ovakav skok i nije od velikog značaja. Jer padaju kapital, njegov prinos i prihodi od naknada, što govori da banke imaju sve manje posla zbog koga zapravo i postoje. Znajući da kapital ide za većim prinosom, dugoročno, to bi moglo da znači da će matice banaka novac usmeravati u zemlje gde mogu više da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zarade, tvrde bankari.
S jedne strane, ovogodišnji rast je prikazan u dinarima, što znači da bi u evrima zbog pada domaće valute za godinu dana bio manji za petnaestak odsto (70 odsto bankarskih izvora i imovine je u evrima). I drugo, ovogodišnji rezultati, poređeni su sa niskom bazom u prvoj polovini prošle godine, kada je domaći bankarski sektor imao drastičan pad.
Praktično, banke su do 2008. godine, na kapitalu godišnje u proseku zarađivale oko 15 odsto. Danas je ovaj nivo pao na svega 6,5 procenata, a bio je i manji, čak 4,6 odsto polovinom prošle godine. Među prvih 10 banaka profitabilnost je za prvih šest meseci ove godine rasla samo kod „Banke Inteza“ i „Unikredit banke“, pokazuje analiza „Hipo Alpe-Adrija banke“.
Ovakav rezultat bankari nerado komentarišu, ali ne kriju nezadovoljstvo. „Bili bi zadovoljni sa prinosom od deset odsto, realan bi bio i koji procenat više znajući da smo zemlja u tranziciji“, kažu u jednoj od naših najvećih banaka.
Daleko od proseka nije otišla ni najveća „Banka Inteza“ gde je prinos na kapital za prvih šest meseci ove godine iznosio 6,7 odsto. Pre tačno godinu dana bio je i manji, 4,2 procenta.
„U prvoj polovini 2008. godine prinos na prosečan kapital je iznosio 11,6 odsto i jasno je on danas i dalje na nižem nivou. Generalno, ovaj pokazatelj je niži u poređenju sa regionom zbog višeg nivoa kapitala propisanog od strane Narodne banke Srbije. Adekvatnost kapitala u Srbiji je među najvišim u Evropi i iznosi 21,5 odsto. Takođe, uzrok pada prinosa na kapital jeste povećanje rezervacija za kreditne rizike usled pogoršanja stanja dužnika“, kažu za „Novac“ u „Banci Inteza“.
I Jasna Atanasijević, direktorka Odeljenja za ekonomske analize u „Hipo Alpe-Adrija banci“, kaže da je na pad profitabilnosti najviše uticao pad kvaliteta bankarskih zajmova. „Banke su novac prvenstveno ulagale kratkoročno, u državne hartije i repo hartije centralne banke, a manje u kredite građanima i preduzećima. Sa druge strane, zbog nemogućnosti da redovno naplaćuju date kredite, banke su povećavale rezervacije za gubitke i tako smanjivale prihode“, kaže Atanasijević za „Novac“.
Sa otplatom kredita kasni svaka sedma firma
Sa otplatom kredita dužoj od devedeset dana, u julu ove godine kasnilo je 11 odsto klijenata i to šest odsto građana i 14 odsto preduzeća.
Pravna lica, posebno velika preduzeća, su bila najkritičnija u junu prošle godine kada su krediti sa kašnjenjem iznosili preko 15 odsto. Maksimalan broj kredita u kašnjenju kod građana od sedam odsto zabeležen je u novembru prošle godine. Građani i dalje važe za najurednije platiše.
Rezervacije za potencijalne gubitke ove godine su činile skoro osam odsto bankarskih plasmana, a prošle godine 6,7 procenata. Istovremeno, banke u repo hartijama centralne banke imaju oko 66 milijardi dinara i 125 milijardi u državnim hartijama. NBS je samo u avgustu održala tri aukcije repo hartija sa kamatnom stopom od 8,5 odsto i jednu sa kamatom od osam odsto. Na svakoj je učestvovalo po oko 15 banaka. Tako je 25. avgusta prodato hartija za 34,9 milijardi dinara, a NBS će bankama dve nedelje kasnije isplatiti nešto više do 35 milijardi dinara. Na ove četiri aukcije banke su samo na kamatama zaradile 414 miliona dinara.
U „Oportjuniti banci“ u Srbiji ove godine nije ni bilo zarade. Banka je poslovala sa minusom od 28 miliona dinara, mada je rezultat bolji nego prošle godine. „Prinos u bankama je problematičan već nekoliko godina i ispod je proseka banaka u regionu. Najvažniji razlog je visoka stopa obavezne rezerve ali i dosta suženo tržište sa građanima. U našim bankama mesečna rata može iznositi 40 odsto mesečnih primanja građanina. Ovaj nivo je u regionu veći, a ima i zemalja gde ograničenje ne postoji“, kaže za „Novac“ Vladimir Vukotić, član Izvršnog odbora „Oportjuniti banke“.
Ekonomista i profesor na Univerzitetu „Singidunum“ Zoran Jeremić ukazuje i da su u junu ove godine prihodi od kamata u celom bankarskom sektoru rasli tek tri odsto, dok su rashodi od kamata bili manji za četiri procenta. „Najbolji pokazatelj pada banaka jeste smanjenje i prihoda i rashoda od naknada i provizija. Prihodi su pali za tri odsto, a rashodi za čak 15 procenata. To govori o padu njihove aktivnosti jer se naknade ostvaruju kada ima naplate i novih poslova“, kaže Jeremić za „Novac“.
Dugoročno, to bi moglo da znači manje novca za banke u Srbiji. „Centrale banaka će kapital usmeravati ka atraktivnijim zemljama gde mogu više da zarade, a to su danas gotovo sve zemlje u regionu, od Hrvatske, preko BIH i Rumunije“, kažu u jednoj stranoj banci koja posluje u Srbiji i dodaju da bi to moglo značiti još manje kredita ili veću cenu postojećih zajmova.
Bankari bi trebalo da budu na oprezu i znajući da su na pozitivno poslovanje značajno uticale mere Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, kako u pogledu relaksiranja uslova kreditiranja stanovništva i privrede tako i kroz subvencionisane kredite. Ekonomisti se slažu da će ponovnim usponom privrede ove mere postepeno biti ukidane, što će otežavati poslovnim bankama uslove poslovanja, a time usporiti ostvarenje pozitivnih poslovnih rezultata. Samo od januara do juna odobreno je 880 miliona evra subvencionisanih kredita i to 700 preduzećima (650 za likvidnost i 50 za investicije), te 180 stanovništvu (115 gotovinski i 65 potrošački). Nezvanično, subvencionisani plasmani učestvuju oko 20 odsto u svim odobrenim kreditima u ovoj godini.
Kapital i rezerve banaka takođe se osipaju, sa 5.557 miliona evra na kraju septembra 2008 na 4.794 miliona na kraju prošle godine i 4.714 miliona evra na kraju jula ove godine. „Osim pada domaće valute razlog je i manjak dokapitalizacija, ali i veliki gubici koje je trebalo pokriti“, kaže Jeremić.
Imajući u vidu da su banke na kraju 2009. godine imale 1.160 manje zaposlenih, i da se isti trend nastavlja i ove godine (306 zaposlenih manje u odnosu na decembar 2009.) u Narodnoj banci očekuju stagnaciju troškova zaposlenih. Poređenja radi, u martu prošle godine bilo je 19 odsto više zaposlenih nego godinu ranije.
