Izvor: Blic, 05.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposleni protiv, stručnjaci za
Zaposleni protiv, stručnjaci za
KRALJEVO: 'Jugobanka' opstaje - Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 31.12.2001. godine kraljevačka 'Jugobanka' je postala samostalno pravno lice. Po rečima Dragoslava Duškića, v.d. direktora ove banke, o njenom daljem statusu će odlučiti akcionari na sastanku zakazanom za naredni četvrtak.
Oko 50 radnika 'Investbanke' od četvrtka uveče ne napušta prostorije. Direktor Milivoje Nitrović kaže za 'Blic' da je u nezgodnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << položaju jer 'saoseća sa radnicima, ali mora da sarađuje sa Agencijom'.
NIŠ: ŠTRAJKUJU GLAĐU ZBOG OTKAZA - Zaposleni u poslovnoj jedinici 'Investbanke' u Nišu juče su počeli štrajk glađu i nisu dozvolili predstavnicima ZOP-a da uđu u banku radi popisa. Predsednik Izvršnog odbora Sindikata finansijskih organizacija Slavica Krstić ističe da praktično ne obavljaju nikakve poslove i ne puštaju nikog u prostorije banke, osim novinara. Posebno su ogorčeni na faks iz Agencije kojim su obavešteni da im je od 3. januara prestao radni odnos.
PARAĆIN: IZBACIĆE IH SAMO MILICIJA - Četrdeset šest radnika 'Investbanke' u Paraćinu zaključalo se u zgradi i ne žele nikog da puste unutra. - Odavde može da nas izbaci samo milicija. U stalnom smo kontaktu sa našom sindikalnom centralom - kaže Milovan Jovanović, predsednik sindikalne podružnice u Paraćinu.
MLADENOVAC: ČEKAJU 'ADEKVATNO REŠENJE' - Radnici mladenovačke ekspoziture 'Beobanke' zaključali su juče u prostorije te banke i najavili da neće dozvoliti ulazak predstavnicima monetarne vlasti dok ne bude proglašen moratorijum na odluku o stečaju. Borko Ivanović rekao je agenciji Beta da radnici 'ni po koju cenu' neće napuštati prostorije dok ne bude doneto 'adekvatno rešenje, odnosno dok se ne preispitaju odluke o likvidaciji banaka'. U protestu je 95 odsto zaposlenih u mladenovačkoj ekspozituri.
'Beobanka': POTRAŽIVANJA VEĆA OD DUGOVA - Članovi rukovodstva i Sindikata 'Beobanke' na jučerašnjoj konferenciji za novinare saopštili su da su potraživanja ove banke mnogo veća od gubitaka i ocenili da je uz dobar sanacioni program banka imala šansu da opstane. Prema njihovoj računici, banka poseduje 37.000 kvadrata poslovnog prostora, a vrednost hipoteke na odobrene plasmane je 17 milijardi dinara. Pored toga, u korist banke su donesene izvršne sudske presude koje treba da se naplate u iznosu od 209 milijardi dinara, dok su gubici banke 30 milijardi dinara.
NOVI SAD: OSTAJU U KANCELARIJAMA - Radnici novosadske poslovne jedinice 'Investbanke' nastavljaju dvodnevni štrajk i traže utvrđivanje odgovornosti, a zatim i hapšenje ljudi odgovornih za stanje u banci među kojima su prvi na listi nekadašnji direktori Nikola Stanić, Jovo Kunac, Stojan Dabić i bivši direktor 'Sartida' Duško Matković.
JAGODINA: 'Zopovci' ODNELI NOVAC - Radnici filijale 'Jugobanke' u Jagodini juče su osnovali Krizni štab za očuvanje. Predstavnica Sindikata Nena Ilić izjavila je novinarima da su radnici ZOP-a u banku 'upali juče posle radnog vremena, zaposeli prostorije banke, popisali imovinu i izneli novac iz trezora'. I u prostorijama filijale 'Investbanke' svi radnici su, takođe, 'na okupu' i nikome ne dozvoljavaju da uđe.
VALJEVO: ČEKAJU ODLUKU CENTRALE - Radnici filijala 'Investbanke' i 'Beobanke' u Valjevu pridružili su se protestu svojih kolega širom Srbije. Radnici 'Investbanke' u kojoj je zaposleno deset ljudi, došli su na posao, a potom su se zaključali u prostorijama banke, čekajući odluku svoje centrale. U 'Beobanci' u Valjevu radi dvanaestoro ljudi.
LESKOVAC: IZUZETI IZ SISTEMA - Predsednik Sindikata 'Jugobanke' Leskovac Perica Mitić izjavio je da je 31. decembra prošle godine ova banka dobila rešenje Privrednog suda u Beogradu da je van sistema 'Jugobanke' i samim tim van programa likvidacije. - Mi smo pravno lice i rešenjem Privrednog suda dobili smo mogućnost da se pripojimo drugoj banci - izjavio je Mitić.
Stojan Stamenković: Banke nisu samo šalteri - 'Banke ne čine šalteri i ljudi, iza njih je kapital, a to su depoziti i plasmani i te četiri banke su zaglavile upravo zato što su pod državnim pritiskom, do duše, plasirale kredite tamo gde se to gubilo. Njihove su obaveze velike i, da stvar bude gora, iz dana u dan se taj gubitak povećavao', izjavio je Stamenković za Radio Studio B. On je istakao da je za sanaciju tih banaka, krajem 2000. godine, bilo potrebno 5,8 milijardi maraka, a 30. novembra 2001. godine taj iznos je narastao na 8,3 milijarde maraka. Prema njegovim rečima, ako se računaju dugovi prema Pariskom i Londonskom klubu, za sanaciju treba više od deset milijardi maraka.
Boško Živković: Stečaj ekonomski opravdan - Stečaj četiri velike državne banke ekonomski je opravdan, jer bi troškovi njihove rehabilitacije bili previsoki za državu i hronično 'insolventnu' privredu, ocenio je prof. dr Boško Živković. Prema njegovim rečima, odluka o stečaju ovih banaka doneta je zbog velikih i nenaplativih dugova od 3,5 milijardi maraka koji bi dospeli već u prvom kvartalu 2002. godine.
'U tržišnoj privredi stečaj je incident, a u našoj zemlji, u kojoj ne funkcioniše sudstvo, on je ekonomski opravdan'. E. B.Agencije Dobri u lošem sistemu
KRAGUJEVAC - Direktor 'Autobanke' Dragan Milović je izjavio da je ovaj deo 'Jugobanke' likvidan, da ima visoke prihode sa ostvarenim platnim prometom sa inostranstvom u iznosu od 100 miliona dolara.
- Poslovni rezultati pokazuju da možemo sasvim uspešno i normalno da radimo u slučaju da se izdvojimo iz sistema 'Jugobanke', kaže Milović.
'Autobanka' je ranije poslovala kao posebna bankarska institucija. Ceh prethodnoj politici
VRBAS - Oko 90 zaposlenih u poslovnoj jedinici 'Beobanke' u Vrbasu od četvrtka uveče nalaze se zaključani u glavnoj zgradi, a u petak nisu dozvolili predstavnicima ZOP-a da uđu i izvrše popis. Sindikalni funkcioner Predrag Bulajić kaže da je pripajanje lokalne banke sistemu 'Beobanke' bio politički čin jer je Beogradu 'trebao jak privredni centar kao što je Vrbas' da prilikom pripajanja unese sopstveni kapital i razvijenu mrežu.
Upravo zato, prema rečima Bulajića, zaposleni očekuju pomoć od političkih struktura da se imovina ove poslovne jedinice u koju je ulagala vrbaska privreda, ali i šira regija, izuzme iz ukupne stečajne mase. M. T.
