Izvor: Blic, 14.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposleni neće dobijati restlove
Zaposleni neće dobijati restlove
BEOGRAD - Teren je potpuno je spreman, zakonska dokumenta su u proceduri usvajanja i početkom juna proces privatizacije preduzeća u Srbiji treba da startuje 'punom parom', najavljuje u razgovoru za 'Blic' Aleksandar Vlahović, resorni ministar. On se nada da će već na prvim tenderskim ponudama nekoliko domaćih firmi privući strateške inostrane partnere i tako obezbediti kapital za nove programe i poslovanje. To bi trebalo da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << signal ostalima da u Srbiji ne postoji rizik investiranja.
Sva preduzeća koja će ući u privatizaciju, kako tumači Vlahović, podeljena su u tri grupe. Prvu čine najveća državna javna preduzeća poput NIS-a, ŽTP-a, PTT-a i telekomunikacija i za svako od njih biće napravljen poseban program. U drugoj grupi su dva tipa strateški značajnih velikih društvenih privrednih sistema - na jednoj strani su preduzeća u dobroj finansijskoj i poslovnoj poziciji, od čijeg razvoja skoro da zavisi razvoj ukupne privrede, a na drugoj su velika preduzeća koja se nalaze u teškom stanju. Neka od njih su izgubila stratešku poziciju na tržištu i sve i da hoće ne mogu da uđu u kvalitetnu privatizaciju bez pomoći države. Uporedo sa pripremom preduzeća za proces koji sledi radiće se i dekompozicija ovih neuspešnih holding kompanija, kako bi se od njih stvorilo nekoliko manjih preduzeća i da se ono što može da opstane na tržištu pusti u tendersku i aukcijsku privatizaciju. Procenjeno je da ima 26 holding preduzeća u krizi koja su ujedno i najveći problem srpske ekonomije, a u celoj drugoj grupi je između 150 i 300 firmi.
- Privatizaciju obe ove grupe vodiće nedavno osnovana Agencija za privatizaciju dok će u trećoj, najvećoj grupi, u kojoj su sva mala i srednja preduzeća društvenog sektora, privatizaciju inicirati menadžment i zaposleni. Ova preduzeća će biti stimulisana da u taj proces krenu što pre i okončaju ga u što kraćem roku. Na primer, ako u privatizaciju uđu u roku od 18 meseci od donošenja Zakona zaposleni i menadžment će moći da podele 30 odsto akcija prema konceptu minulog rada - kolikog godina rada, toliko maraka po godini. Očekujemo da će najveći broj akcija ovih preduzeća kupiti upravo zaposleni i menadžmet tako da će ona postati zatvorene kompanije, ortačka društva gde su vlasnici oni koji u njima rade, istice Vlahović.
Proces privatizacije u društvenim preduzećima, prema očekivanjima Vlahovića, trebalo bi da se okonča u naredne četiri godine, dok će u državnim potrajati znatno duže, jer prethodno treba da se u roku, ne kraćem od dve godine, ova preduzeća organizaciono i finansijski konsoliduju i odredi njihova cena. Ukoliko društvena preduzeća ne okončaju privatizaciju za četiri godine, njihovu prodaju preuzima Agencija za privatizaciju, ali Vlahović ne očekuje da neće biti takvih firmi.
- Planirano je da, kad se završi kompletna privatizacija preduzeća iz prve dve grupe, počne podela njihovih akcija iz Privatizacionog fonda. Kako će u tom registru biti mnogo uspešnih preduzeća neće se, tvrdi Vlahović, ponoviti iskustvo nekih zemalja u tranziciji gde su stanovništvu deljeni samo 'restlovi'.
Za privatizaciju putem tendera već je spremno osam velikih preduzeća, ali i nekolkiko tendera u koje je uključeno po sedam ili osam većih preduzeća iz iste branše. Taj princip se pokazao dobrim u nekim zemljama jer je moguće napraviti miks tri dobra i tri loša preduzeća i nuditi ih 'u paketu'.
Višak zaposlenih je neizbežna posledica ali, kako obećava Vlahović, niko od onih koji gube radno mesto neće biti 'gladan, go i bos'. Vlada će aktivnom i pasivnom socijalnom politikom obezbediti novac da svako domaćinstvo u Srbiji može da podmiri osnovne potrebe. Aktivna socijalna politika podrazumeva sprovođenje programa prekvalifikacije i otvaranja malih i srednjih preduzeća, a pasivna je podela pomoći prema socijalnim kartama koje se rade. M.Z. - M.V.
Na popravnom 84 firme
BEOGRAD (Beta) - Nacrtom novog srpskog zakona o privatizaciji nije predviđena nikakvo retroaktivno poništavanje dosad obavljenih privatizacija srpskih firmi, sem u slučaju 84 preduzeća kod kojih su utvrđene nezakonitosti i neregularnosti u sprovođenju tog procesa.
Aleksandar Vlahović je nedavno pozvao direktore 'Knjaza Miloša' iz Aranđalovca, 'Bambija' iz Požarevca, 'Toze Markovića' iz Kikinde, 'Štarka' iz Beograda, 'Soja proteina' iz Bečeja, 'Mineralne vode Vrnjci' i sugerisao im da organima upravljanja predlože revalorizaciju zakonito obavljenih privatizacija kako bi učešće radnika u kapitalu preduzeća bilo svedeno na ispod 50 odsto. 'Zastava' - slučaj za sebe
Za kragujevačku 'Zastavu' je, kako objašnjava Vlahović, pripremljen poseban program privatizacije koji nije u potpunosti prezentiran javnosti. Ideja je da se najpre uđe u kosolidaciju fabrike 'Zastava -automobili' a time i Grupe 'Zastava' u celini. Tek kad, otprilike za tri meseca, 'Zastava -automobili ' bude potpuno drugačija fabrika, finansijski konsolidovana sa optimalnim brojem zaposlenih, počeće konkretni razgovori sa zainteresovanim partnerima. Činjenica je, potvrđuje Vlahović, da su za sada razgovori sa 'Pežoom' najozbiljniji, ali to još ne znači da su blizu kraja ili da je to jedina strana firma koja procenjuje svoj interes da ulaže u 'Zastavu'.
