Izvor: Blic, 23.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposleni na određeno najranjiviji
Zaposleni na određeno najranjiviji
BEOGRAD - Prema podacima Republičkog zavoda za tržište rada od 200.000 radnika koji su u prvih osam meseci ove godine ostali bez posla, njih više od 110.000 bili su zaposleni na određeno vreme. Komentarišući za 'Blic' ovaj podatak, predstavnici udruženja poslodavaca ocenjuju da je razlog za ovakvu situaciju težak ekonomski trenutak u kome se posluje, dok sindikalci smatraju da zaposleni na određeno vreme, iako zakonski ravnopravni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svojim kolegama koji imaju stalno radno mesto u praksi, tu ravnopravnost teško postižu i prvi bivaju otpušteni. Nebojša Savić, potpredsednik Ujedinjenog granskog sindikata 'Nezavisnost', za 'Blic' kaže da je ovaj sindikat i ranije upozoravao da su zaposleni na određeno prva meta poslodavcima. - Ova kategorija radnika predstavlja najranjiviju grupaciju jer im status nije dovoljno regulisan, pa njihova sudbina u smislu radnog statusa ponekad zavisi i od raspoloženja poslodavca. Situacija je takva, a tako je bilo i ranije, da recimo zaposlenima na određeno i članstvo u sindikatu može biti prepreka za konačno pozitivno regulisanje radnog statusa. Članstvo u sindikatu neretko im donosi veliki minus kod poslodavaca, pa mi ponekad radnicima koji nam se obraćaju za pomoć savetujemo da se i ne učlanjuju u sindikat, radi njih samih, a pravnu i drugu pomoć pružamo im zaobilaznim putevima. Kratko rečeno, zaposleni na određeno i neodređeno nisu jednako zaštićeni i najlakše je otpustiti onoga ko je angažovan na određeno vreme - objašnjava Savić.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da razlike u tretmanu nema bez obzira na to da li se radi o stalno zaposlenom ili radniku koji radi na određeno.
- Sa stanovišta poslodavca isti su troškovi i za jedne i za druge radnike i tu razlike u opterećenju nema. Odgovor na pitanje zašto baš zaposleni na određeno možda leži u činjenici da su neki od njih primljeni da bi se proverilo da li su sposobni za posao koji se od njih zahteva. Normalno je da ugovor neće biti produžen ako poslodavac nije zadovoljan njegovim rezultatima. S druge strane, otpuštanja su i sasvim normalan potez u situaciji kada nema posla, a u prilikama kakve su naše to je, nažalost, čest slučaj - navodi Atanacković. Na naše pitanje koliku ulogu u tome imaju poreska opterećenja i radno zakonodavstvo, Atanacković kaže: - Doprinosi za socijalno osiguranje ne bi trebalo da budu problem, pa ni zakonski propisi iz oblasti radnih odnosa. Razlozi za veliko otpuštanje radnika u našem slučaju su čisto ekonomske prirode, jer mi još nismo dostigli takav nivo privrednog rasta da se može zaposliti veliki broj radnika i što je najvažnije da im se obezbedi da stvarno imaju šta da rade. Da se razumemo, poslodavcima nije u interesu da otpuštaju radnike a ako to čine, onda imaju jak ekonomski motiv.
Veliko otpuštanje radnika po mišljenju Dragutina Zagorca, predsednika Unije poslodavaca Jugoslavije, karakteristično je za sve zemlje u tranziciji. - Očekujem da se otpuštanja nastave i dalje i da taj trend dostigne svoj maksimum recimo krajem sledeće godine, a da od tada stopa nezaposlenosti počne da pada. Možda će zvučati grubo, ali bolje je što taj proces ide uobičajenom putanjom nego da je u stalnoj ravni iz koje nema izlaza - kaže Zagorac. On, međutim, upozorava da se u poslednje vreme mnogo manipuliše sa brojevima zaposlenih, nezaposlenih i onih koji rade na crno. Problem je, smatra naš sagovornik, što se malo govori o samom tržištu kao čisto ekonomskoj kategoriji sa čijim razvojem će se prirodno rešiti i problem nezaposlenosti i otpuštanja sa posla. R.Marković Izvesna neizvesnost
- Veliki naš problem je u tome što su ljudi navikli da kada se jednom zaposle, taj posao rade sve do penzije. U razvijenom svetu normalno je da čovek u toku radnog veka promeni nekoliko poslova i mi ćemo morati da se naviknemo na tako nešto. Neizvesnost radnog mesta će se sve više povećavati sa razvojem tržišnih odnosa i procesom privatizacije i mi se moramo pomiriti sa tim i što spremnije suočiti se sa onim što nam sledi - navodi za 'Blic' Nebojša Atanacković.
