Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Mar.2010, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapadni Balkan "tone u blato" bankrota

SPLIT - Zemlje bivše Jugoslavije "tonu u blato" finansijskog bankrota, piše danas splitska "Slobodna Dalmacija", navodeći da je spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine premašila 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uoči raspada stranim poveriocioma dugovala višestruko manje - 22 milijarde dolara.

Rekorderka je Hrvatska, sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja.

Na državu otpada 12 odsto zaduženja

"Slobodna" navodi i jednu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bitnu razliku između zaduženja nekadašnje države i njenih naslednica: jugoslovenski inostrani dug bio je potpuno državni, dok u dugovima njenih naslednica, uz državu, učestvuju i svi ostali sektori.

Tako u 44 milijarde evra hrvatskog inostranog duga na državu otpadaju svega 5,2 milijarde, ili oko 12 odsto zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija i malih privrednika, a oko 23 odsto duga napravile su banke.

Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udeo države u tom dugu bio 34 odsto, ili 13,3 milijarde evra.

Slovenački ekonomski stručnjaci upozoravaju da se lani državni dug prema inostranstvu udvostručio i da bi, nastavi li tako da raste, Sloveniji za tri godine mogao zapretiti grčki sindrom, s padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.

Dok je udeo kompletnog slovenačkog spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski čini 97,7 procenata BDP-a.

Porast uvoza i deficit platnog bilansa

Kao kriterijum visoke zaduženosti, no ne i prezaduženosti, uzima se dug od preko 80 odsto BDP-a i više od 220 odsto izvoza, napominje "Slobodna", navodeći da je Hrvatska i po tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih, jer joj inodug čini 273 odsto vrednosti izvoza, koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.

Prema mišljenju Zrinke Živković-Matijević, direktorke Direkcije za ekonomska istraživanja "Rajfajzen konsaltinga", problem bivših država Jugoslavije je rast koji se temelji na domaćoj potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje, rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem.

"Za svaku je ekonomiju pogubno kanalisanje uzetih zajmova u tekuću potrošnju da bi se finansirao rast i razvoj. Mnogo veći problem od visine spoljnog duga je usmerenost sredstava u javnu i ličnu, neproizvodnu potrošnju, umesto u investicionu, koja bi omogućila stvaranje nove dodate vrednosti i održiv rast i razvoj", ocenila je Živković-Matijević za "Slobodnu Dalmaciju".

Na kraju 2009. godine ukupan spoljni dug Srbije dostigao je iznos od 22,8 milijardi evra, što je 74,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavila je prošle nedelje Narodna banka Srbije.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je početkom marta da smatra da više nije održiva formula: zaduživaćemo se, pa ćemo prodati neko veliko preuzeće i obezbediti par meseci lepog života.

"Zato se sada udaramo u glavu i pitamo: gde je nestalo 13 milijardi evra privatizacionih prihoda u poslednjih devet godina", rekao je je Jelašić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...