Izvor: S media, 10.Jul.2011, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamke „niskih” cena domaće hrane
Iako podaci Evrostata pokazuju da su u Srbiji najjeftinije namirnice, naša stručna javnost smatra da je takva statistika neupotrebljiva ukoliko se u obzir ne uzme i to da su nam plate najniže.
Čini se da odgovor na pitanje da li je hrana u Srbiji skupa ili nije zavisi od izbora sagovornika.
Ko preživi, pričaće!
Država i dalje ćuti o "otrovnoj" ambalaži “Jafe”
Naučite kako da kaznite bahatog trgovca
Dok podaci >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Evrostata, evropskog statističkog zavoda, pokazuju da Srbi kupuju gotovo najjeftinije namirnice na Starom kontinentu, naša stručna javnost smatra da je takva statistika neupotrebljiva ukoliko se u obzir ne uzme i to da su nam plate najniže, a poljoprivreda iznurena i neprofitabilna, što takođe gura cene hrane naviše.
Jer, ako prosečna srpska porodica za hranu potroši 42 odsto mesečnog budžeta, dok se u razvijenim zemljama ta cifra kreće između 10 i 15 procenata, malo ko može da kaže da je hrana u Srbiji jeftina.
Ali, evropska statistika je neumoljiva. Izveštaj Evrostata pokazuje da su prehrambeni proizvodi najskuplji u Norveškoj, Švajcarskoj i Danskoj, a najjeftiniji u Makedoniji, Albaniji, Srbiji, Bugarskoj. Cene hrane u Makedoniji su na 51 odsto od proseka maloprodajnih cena u Evropskoj uniji, a u Srbiji na 65 odsto. Norvežanima je hrana skuplja 65 odsto nego što je prosek u EU, a Švajcarcima 49 odsto. Ali, istovremeno, prosečna plata u Srbiji iznosi oko 350 evra, dok je u Hrvatskoj 750, a u Sloveniji 980.
Zbog toga u vodećim organizacijama za zaštitu potrošača podatke po kojima kupujemo najjeftiniju hranu u Evropi, smatraju ni manje ni više nego čistom provokacijom.
– Ti podaci Evrostata su samo jedna strana priče. Ništa ne vrede bez poređenja prosečnih plata i zbog toga mi liče na marketing. A realnost je potpuno drugačija. Ja pitam i ko je njima dostavio podatke o cenama u Srbiji. Jer, prema podacima tog istog Evrostata, marže u Srbiji iznose od 15 do 17 procenata. Pa to je smešno. Svi znaju da trgovci u Srbiji zaračunavaju marže i do 60 ili čak 70 odsto – kategoričan je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Na pitanje – kako se kao kupac oseća kada čuje da su u Srbiji cene hrane gotovo najniže u Evropi, odgovara:
– To mi vređa dostojanstvo. I meni i svakom drugom kupcu. Kao da mi ne znamo gde i kako živimo, nego je potrebna statistika da nam to kaže – kaže Papović.
I stručnjaci su saglasni da je hrana građanima Srbije skupa. Razlog takođe vide u izuzetno niskim platama, ali i nedovoljnoj brizi o poljoprivredi u prethodnom periodu. Tu su, naravno, i monopolska i kartelska udruživanja koja su isplivala na površinu tek nedavnim objavljivanjem podataka od strane Komisije za zaštitu konkurencije.
I dok svi upiru prstom u cene hrane i optužuju je da je glavni generator inflacije, iz Asocijacije poljoprivrednika su poručili da za „visoke cene hrane i njihov inflatorni uticaj nisu odgovorni poljoprivredni proizvođači, nego trgovci i prerađivači”.
– Ako je 120 dinara kilogram žive vage svinja, a 380 dinara kilogram te iste vrste mesa u prodavnici, morate se zapitati ko je uzeo te pare – napomenuli su.
Jasno je stoga da smo u zamci jedino statistički niskih cena, a prema rečima Draga Cvijanovića, direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, vreme jeftine hrane je iza nas. Jer, prosečan srpski seljak je svojom proizvodnjom daleko iza „kolege” u Zapadnoj Evropi.
– Ja nemam procenu koliko ljudi hrani naš, a koliko evropski seljak, to je nezahvalno svoditi na brojke i statistiku i takvi podaci ne bi odgovarali realnosti, ali je činjenica da evropski seljak mnogo više ulaže rada i hrani više ljudi od srpskog seljaka. Iznurenost naše poljoprivrede i usitnjenost poseda glavni su uzroci nedovoljne produktivnosti i neprofitabilnosti našeg seljaka, odnosno naše poljoprivrede, a time i visokih cena hrane – smatra Cvijanović.
Rešenje za to postoji, dodaje on, a time bi se moglo doći i do nižih cena osnovnih namirnica.
Cigarete jeftine, cene garderobe kao u Evropi
Cene obuće, odeće i elektronike u Srbiji su blizu proseka Evropske unije i više su nego u većini zemalja regiona, navodi se u izveštaju Evrostata. Cene odeće i obuće su na 98, odnosno 96 odsto proseka Evropske unije.
U Srbiji su, u poređenju sa EU, najjeftinija alkoholna pića i cigarete – 49 odsto evropskog proseka. Po tom parametru, Srbija je jedino skuplja od Makedonije, koja je na 41 odsto evropskog proseka. Srbija je, takođe, najjeftinija i po cenama struje, gasa i drugih goriva i nalazi se na 47 odsto evropskog proseka.
– Ukoliko bi se naš seljak na bilo koji način udružio, kroz zadruge, kooperative ili na bilo koji drugi način bio bi u startu produktivniji i konkurentniji. Glavni problem je to što pri nabavci inputa oni ne mogu da ostvare benefite poput nižih marži, odnosno popusta. Odnosno, kada veliki sistemi kupe hiljade tone đubriva i stotine tona semena ili mehanizaciju dobiće je jeftinije od našeg seljaka. I naravno da i visoka cena inputa određuje rentabilnost našeg seljaka, ali i cenu njegovih proizvoda. Povećanjem produktivnosti seljaka sigurno bismo dobili jeftiniju hranu – objasnio je Cvijanović, dodajući da nema sumnje da je hrana u Srbiji skupa, ali i da je to svetski trend.
– Broj stanovnika se povećao, elementarne nepogode poput suša i poplava nikada nisu bile češće, pa su prinosi smanjeni. Osim toga, ne možemo da očekujemo ni povećanje poljoprivrednih površina. Ali, bitno je reći da su cene hrane elastične i čim se poveća proizvodnja, veća je i ponuda, pa cene odmah padaju. Poljoprivreda ima cikluse koji se ponavljaju. Jedne godine se kupus zaseje na ogromnim površinama i cena mu padne, pa onda mnogi prestanu da ga gaje i naredne godine cena skoči. Isto je i s mesom – kaže sagovornik.
On dodaje da, iako smo odmakli civilizacijski i razvili tehnologiju, ni to nije smanjilo cene hrane.
– Razlog tome je što se povećao broj stanovnika. Veoma je interesantna pojava da je povećanjem dohotka po glavi stanovnika u Kini i Indiji, došlo i do promene strukture ishrane. Umesto žitarica i oni sada hoće više mesa. To je pritisak na potražnju i cene rastu– zaključuje Cvijanović.
(Politika)
