Izvor: Blic, 16.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaloga umesto hipoteke
Početnici u biznisu, kada uzimaju kredit za pokretanje sopstvenog biznisa, nabavku opreme ili mašina za proizvodnju, ne moraju više da stavljaju hipoteku na kuću i stanove. Kao sredstvo obezbeđenja kredita može da se stavi zaloga na mašinu i opremu koja se kupuje na kredit.
Prvi moderan registar zaloge na pokretnim stvarima u Srbiji posluje već petu godinu. Od 2005. godine do danas Agencija za privredne registre vodi evidenciju ugovornih, sudskih i zakonskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaloga u našoj zemlji. Do osnivanja registra zaloge u našoj zemlji postojala je samo ručna zaloga na pokretnim stvarima kao dostupan oblik obezbeđenja potraživanja. Taj sistem, u kome predmet zaloge - vozilo, mašina ili oprema - ugovorom o zalozi prelazi u privremeni posed ('’u ruke’’) poverioca, pravio je mnoge poteškoće, a posebno su trpeli oni koji nisu mogli da koriste te predmete za rad i proizvodnju zato što im jednostavno nisu bili na raspolaganju. To se promenilo uvođenjem registra zaloga na pokretnim stvarima, gde se javno beleži da postoji zaloga, te su smanjene mogućnosti zloupotrebe, odnosno otuđenja stvari.
Strukturu založnih poverilaca u najvećem procentu čine banke, a zatim Poreska uprava, Fond za razvoj i institucije koje daju podsticaje za otvaranje novog biznisa i nude takozvane start-ap kredite za mašine i opremu. U registar se upisuju i tzv. sudske zaloge, koje nastaju u postupku izvršenja.
Građani se još retko odlučuju na ovaj vid obezbeđenja međusobnih potraživanja, a razlog tome je nedovoljna upućenost građana u prednosti ovog načina obezbeđenja. U Makedoniji, na primer, registar zaloge postoji još od 1989. godine. U susednim zemljama, u kojima pripremu dokumenata rade notari i čije su usluge dostupne svim građanima, upravo su oni ti '’savetnici’’ koji fizičkim licima preporučuju zalogu kao način za obezbeđenje međusobnih potraživanja.
U registru zaloge među založenim stvarima ima vozila, opreme, mašina, ali su tu upisane i domaće životinje, zalihe prehrambenih proizvoda, buduće stvari i prava (prihod od rente, dividende ili distribucije filma), kao i prava na žig, koja se upisuju u APR do uspostavljanja posebnog registra intelektualne svojine. Zatim ima i pokućstva: šporeta, plinskih boca, lampi, sofa, kao i vrednih umetničkih dela i nakita.
Prednosti našeg sistema su u tome što je on jednostavan i jeftin. Za registraciju je dovoljan zahtev, ugovor o zalogi koji ne mora da bude overen u sudu i uplata naknade.
Brisanje iz registra je takođe pojednostavljeno, dok je izvršni postupak pred sudom kratkotrajan. Ovaj sistem se već pokazao kao dobar za poverioce koliko i za zalogodavce. Poverioci, naime, mogu da namire svoje potraživanje iako je predmet zaloge otuđen u međuvremenu, zato što, po zakonu, zaloga '’prati’’ stvar, a podaci o ustanovljenoj zalogi su javni i nalaze se na raspolaganju zainteresovanima u elektronskom registru dostupnom i na sajtu APR.
Dovoljno je uneti, recimo, broj šasije vozila i saznati da li je ono pod zalogom, što unosi jedan dodatni stepen pravne sigurnosti za, opet, potencijalne kupce tog vozila. Momentom uspostavljanja zaloge, sa druge strane, poverioci ostvaruju pravo prvenstva kada dođe do namirenja potraživanja. Sa druge strane, zalogodavci registracijom u APR dobijaju mogućnost da upisivanjem zaloge na neku stvar dobiju kredit, dok istovremeno ne gube mogućnost da koriste opremu ili druge predmete i tako zarađuju za otplatu rate.
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
-profitabilnost
-produktivnost
-likvidnost
-izvozni potencijal
-broj novozaposlenih tokom 2009. godine
-asortiman novoplasiranih proizvoda
-uvođenje tehnoloških inovacija
-orijentacija ka zaštiti okoline
-doprinos lokalnoj zajednici
ČLANOVI ŽIRIJA:
Vesna Perić ,direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
-Đankarlo Miranda, zamenik predsednika IO „Banke Inteze”
-Miodrag Đidić, Ministarstvo finansija
-Milan Lalović, Privredna komora Srbije
-Dejan Jovanović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
-Vladimir Ilić, Nacionalna služba za zapošljavanje
-Vojislav Tufegdžić, urednik u „Blicu”
.jpg)
