Izvor: B92, 19.Okt.2010, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon vezuje ruke vladi oko budžeta
Beograd -- Novi zakon o fiskalnoj odgovornosti predstavlja kompromis između Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kaže Boško Mijatović.
Saradnik Centra za liberalno-demokratske studije kaže da taj zakon "vezuje vladi i skupštinskoj većini ruke u formulisanju budžeta i o tome kakav budžet može i sme da bude".
Ovaj zakon je, kako je istakao Mijatović, rezultat pritiska MMF-a na Vladu Srbije da se uvedu pravila koja će ograničavati buduću >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << državnu potrošnju i napomenuo da će se puna restriktivnost tog zakona ispoljiti tek za vreme mandata sledeće vlade.
Komentarišući formiranje Fiskalnog saveta, Mijatović je objasnio da to telo treba da pomogne vladi u vođenju fiskalne politike, ali i izrazio sumnju da će taj savet biti nezavisan i da će biti sastavljen od stručnjaka već, kako je rekao, pretežno od „lojalnih činovnika i partijskih delatnika".
On je napomenuo da su do sada vlada i skupštinska većina bile slobodne da odrede budžet kakav smatraju da je dobar, u skladu sa potrebama države i društva.
Mijatović je ocenio da su vlada i skupština ovim zakonom prihvatile unapred određena pravila budžetiranja, koja postavljaju ograničenja u njihovom radu.
"Time se parlament odrekao budžetske suverenosti, koja je bila temelj snage skupštine i formiranja parlamentarnog sistema", rekao je Mijatović i dodao da takva pravila u razvijenim i "razumno vođenim zemljama nisu potrebna, jer se tamo vodi razumna fiskalna politika".
On je naveo da je limit javnog duga propisan na 45 odsto BDP-a, a da je u avgustu 2010. iznosio 36,3 odsto i dodao da ako se uzme u obzir da je ove godine planiran budžetski deficit od 4,75 odsto, krajem 2010. će, prema proceni MMF-a, javni dug biti 39,1 odsto.
Mijatović je ocenio da ni namera Vlade Srbije da deo deficita pokrije sredstvima iz prodaje Telekoma Srbije neće povećati rezervu u deficitu u budućnosti.
Ističući da su procene da bi 2015. javni dug mogao da iznosi oko 42 odsto, on je dodao da postoje i drugi rizici, kao što je kursni rizik. Postoji mogućnost da, kako je rekao, dinar realno depresira i da samim tim dodje do pogoršanja odnosa spoljnog duga, koji se računa u devizama i BDP-a koji se računa u dinarima.
Pratite specijal: NIS na berzi
